Download - doiSerbia

Dragana Stjepanović-Zaharijevski1 Danijela Gavrilović2 Filozofski fakultet Univerzitet u Nišu

Izvorni naučni članak UDK: 316.356.2:497 Primljeno: 11. 06. 2009. DOI: 10.2298/SOC1001023S

IDENTITETI I PORODIČNE VREDNOSNE ORIJENTACIJE NA BALKANU3 Identities and Family Value Orientations in the Balkans ABSTRACT According to Giddens, the modern self is bewildered by the growing variety of possible identities on offer. In the transitional period Balkan countries are currently facing, we can observe a dynamic interplay of traditional and new identities. Traditional identities on one hand change under the pressure of new ones, and on the other put up certain resistance to possible changes. In this paper the authors present a comparative analysis of identification and identities in Serbia, Bulgaria and Macedonia, based on the findings of empirical research. By establishing similarities and differences between identity dynamics in these countries, it becomes possible to account for identity trends in them. In a separate section, family value orientations are examined as cultural frames of reference of identity constructions. Their analytical deconstruction is accomplished through the prism of relatively structured gender relations and a particular, „desired“ pattern of family values. KEY WORDS identity, identity dynamics, family value patterns, gender relations, the Balkans APSTRAKT Čovek savremenog doba je po Gidensu (Anthony Giddens) „sluđen“ ponudom mogućih identiteta koji se svakodnevno umnožavaju. U tranzicionom periodu u kome se nalaze balkanske zemlje odvija se dinamika tradicionalnih i novih identiteta. Tradicionalni identiteti se menjaju pod pritiskom ponude novih, ali se javlja i svojevrstan otpor mogućim promenama. Namera autorki je da u ovom radu prikažu komparativnu analizu identifikacije i identiteta u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji, na osnovu nalaza izvedenog empirijskog istraživanja. Utvrđivanjem sličnosti i razlika dinamike identiteta biće moguće ponuditi objašnjenje identitetskih trendova u ovim balkanskim zemljama. U okviru posebne istraživačke relacije ispituju se porodične vrednosne orijentacije kao kulturni referentni okviri konstrukcije identiteta. Njihova analitička dekonstrukcija vrši se kroz prizmu relativno strukturiranih rodnih odnosa i “priželjkivanja” određenog porodičnog vrednosnog obrasca. ———— 1

[email protected] [email protected] 3 Ovaj članak je rezultat rada autorki na projektu “Kultura mira, identiteti i međuetnički odnosi u Srbiji i na Balkanu u procesu evrointegracije” (149014D) koji sprovodi Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu uz finansijsku podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 2

24

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N° 1

KLJUČNE REČI identitet, dinamika identiteta, porodični vrednosni obrasci, rodni odnosi, Balkan

Kontekstualizacija problema identiteta i porodičnih vrednosti Pitanja identifikacije i identiteta su veoma aktuelna u periodu velikih društvenih previranja i brzih društvenih promena. Iako su balkanske zemlje, koje su predmet proučavanja u ovoj analizi, geografski i istorijski bliske, ipak su dešavanja krajem XX veka mogla doneti neke razlike u identifikaciji i prisustvu pojedinih identiteta (nacionalnog i verskog, na primer, usled sukoba na prostorima exJugoslavije). Radi se o postkomunističkim zemljama, ali je njihova postkomunistička istorija bitno različita. Ono što može imati značajan uticaj na trenutne identifikacione procese u ovim zemljama jeste etnička podeljenost Makedonije i „ratna prošlost“ Srbije, kao i to što je Bugarska postala član Evropske unije, dok je sudbina evropskih integracija Makedonije i Srbije prilično neizvesna. Socijalni identitet se definiše kao saznanje individue da pripada određenoj društvenoj grupi uz emocionalni i vrednosni značaj takve pripadnosti. Drugim rečima, to je koncepcija jedinke kao člana grupe. Kako je individualna svest u velikoj meri posredovana kolektivnom svešću, to je i odgovor na pitanje „ko sam ja?“ u velikoj meri podudaran sa odgovorom na pitanje „ko smo mi?“. Nakon identitetske dezorijentacije, izazvane padom socijalizma, nude se različite vrste identifikacije na prostorima Balkana. Nacionalistička opcija je u velikoj meri bila predmet izbora u Srbiji, ali i u drugim balkanskim zemljama. Različit stupanj evropskih integracija Bugarske, Makedonije i Srbije, takođe, može biti uzrok preferiranju i prijemčivosti za identitet „Evropljanina“, ali i odbijanju da se prikloni ovoj vrsti identifikacije zbog problema pri učlanjenju u EU (Makedonija-Grčka, problem sa imenom; Srbija – uslovljavanje saradnjom sa Haškim tribunalom i problem sa Kosovom). Pežorativni prizvuk vezan za Balkan može biti uzrok bežanja od identifikacije s Balkanom i „Balkancima“. Namera istraživača, uključenih u deo projekta čiji je predmet splet identiteta u ispitivanim zemljama, bila je da „uhvate“ promenu, težnje, proces – dinamiku „starih“ (etnički, verski) i „novih“ (profesionalni, civilni) identiteta. Iako identiteti moraju biti u određenoj meri „fiksirani“, ipak je identifikacija pojedinca i kolektivnih tvorevina živ proces koji reaguje na društvena dešavanja. „Identitet je istovremeno proces i sistem, budući da je po svojoj prirodi dinamičan, ali istovremeno teži uravnoteženosti. Proces nastajanja identiteta je paradoksalan, jer je utemeljen na sposobnosti predstavljanja sebe, a to predstavljanje je usmereno i prilagođeno drugima. To dalje znači da identitet ne samo da menja svoje sastavne delove, već i to da opstaje samo zahvaljujući toj sposobnosti” (Stojković, 1993:24).

Dragana Stjepanović-Zaharijevski, Danijela Gavrilović: Identiteti i porodične vrednosne...

25

Kako Srbija, a i Makedonija i Bugarska, nisu do sada bile predmet European Value Surveys, nalazi ovog istraživanja Centra za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, predstavljaju značajan dokument u tretiranju ovih tema, kao što u određenoj meri mogu biti osnov komparacije sa nalazima koji se odnose na druge postkomunističke zemlje, ali i sa nalazima koji će uslediti nakon prvih rezultata ovog longitudinalnog ispitivanja društvenih vrednosti. Polazeći od toga da je za razotkrivanje konstrukcije identiteta uslov razumevanje društveno-kulturnog konteksta koji predstavlja okvir u kojem se odvijaju identifikacija i formiraju identiteti, pri konstituisanju personalnog i grupnog identiteta nužno je sagledavan kulturni referentni okvir koji čine norme, vrednosti, znanja i drugo. Trebalo je imati u vidu da su pred osobom zahtevi, ali i izbori između onoga što je individualno interesovanje i onoga što je kulturno poželjno, tako da se ovim istraživanjem testirala i spremnost distanciranja između zajedničkog identiteta kao načina da se „pobegne od neizvesnosti“ (Bauman, 1996: 18) i individualnog identiteta, kao načina da se ispolji sopstvenost. Moderna identifikacija ide uz pluralističko društvo i izraženije individualne forme identifikacije u kulturnom i društvenom okruženju a „ključan značaj u tom oblikovanju imaju individualno delanje i izbor“ (Gidens, 2003: 33). I dok tradicionalna društva ne ostavljaju prostor za izbor, pa, kako veli Gidens, diriguju formiranje identiteta, dotle se ljudi u modernim društvima, uz slabljenje uticaja nasleđenih pravila, oslobađaju „čvrsto povezanih, relativno homogenih zajednica iz prošlosti, u kojima su se obrasci kulture prenosili na jedan strogo utvrđen način s generacije na generaciju“ (Isto, 33.), što je stvorilo prostor da ostali izvori čovekovog osećanja identiteta dobiju veću ulogu, postanu brojniji, a čovek slobodniji u izboru. Tranziciona društva laviraju između ovih čistih modela nalazeći se i na vrednosnoj i identitetskoj prekretnici. Pošto vrednosni obrasci ne podležu brzim promenama, značajno je posmatrati identitete u njihovom miljeu, jer oni „odslikavaju sadašnjost, uključujući i vezu sa prošlošću, a s druge strane sadrže potencijal za prevazilaženje stvarnosti, što podrazumeva i okrenutost ka budućnosti“ (Pantić, 2003). Ključ razumevanja porodičnih vrednosti jeste definisanje vrednosti kao „trajnijih standarda“ pomoću kojih, po mišljenju Z. Golubović, „procenjujemo važnost određenih pojava ili ideja, upoređujući različite alternative i opredeljujući se za one koje smo, najčešće pod uticajem svoje kulture, skloni da prihvatimo kao poželjnije, odnosno vrednije“ (Golubović, 1981: 198). Otuda se vrednosti tretiraju kao društveni standardi ponašanja, ali ne samo standardi koji sugerišu šta je društveno vrednije, već, kako ističe autorka, „pružaju i izvesne orijentacije, tj. predstavu o svetu i shvatanju sveta“. D. Pantić konstatuje da je jedan od preduslova za ubrzavanje društvenog razvoja, između ostalog, promena zatečenih, često okoštalih vrednosti. On smatra da je jedna od osnovnih karakteristika vrednosti njihova stabilnost koja i omogućava da se buduća ponašanja ljudi i društvena kretanja predviđaju, ali stabilnost vrednosti nije

26


apsolutna tako da se ponašanje može najbolje predvideti preko onoga što lično cene i priželjkuju (Pantić, 2003). Na tragu ovih razmišljanja autor smatra prihvatljivim polazište Rokiča (Rokeach) koji sagledava vrednosti kao „koncepcije poželjnosti“ i isticanje onoga što je lično i socijalno važno. Ova koncepcija je polazište za analitičku dekonstrukciju porodičnih vrednosnih obrazaca.

Predmet istraživanja Predmet istraživačkih relacija jeste utvrđivanje povezanosti poželjnih obrazaca porodičnih vrednosti i formiranja starih ili novih identiteta. Pretpostavka je da na Balkanu postoji „relativno strukturiran i trajan obrazac“ odnosa žena i muškaraca iz kojeg slede njihove rodne uloge, angažovanje u privatnoj i javnoj sferi, različita percepcija i, konačno, društveni položaj, što je uslovljeno ekonomskim, socijalnim i kulturnim karakteristikama društva, ali i vekovnom životnošću balkanskog mita o „drugosti“ žena. Isto tako, balkanske porodične vrednosti trpe uticaj savremenih trendova u vrednovanju porodice i žene u smislu jednakopravnosti i zajedničkog odlučivanja. Ovde bi trebalo ukazati na značajne nalaze do kojih je došla M. Blagojević iznoseći komparativnu analizu povezanosti promena vrednosti i „rodnih režima“ u zemljama u tranziciji. Ona konstatuje da paralelno egzistiraju unutar jedne dominantne matrice raznorodni elementi koji predstavljaju neku vrstu mešavine različitih slojeva istorijskog vremena, na nivou individualnih ili grupnih vrednosti, stavova i praksi, tako da su razlike među zemljama više kvantitativne nego kvalitativne, čak i u slučajevima kada se radi o zemljama koje se nalaze u različitim fazama priključivanja EU (Blagojević, 2007:89). Otuda, smatra autorka, „paralelno egzistiraju premodernost, modernost i postmodernost“, pa „čak i unutar istog segmenta, unutar jedne dominantne matrice mogu postojati, i najčešće postoje, raznorodni elementi koji predstavljaju neku vrstu mešavine različitih slojeva istorijskog vremena na nivou individualnih ili grupnih vrednosti, stavova i praksi“ (Isto, 87). Kada je reč o porodici, porodičnim oblicima i vrednostima prihvatljivo je gledište A. Milić o tome da je bitna osobina savremene epohe „susret, ukrštanje i istovremena prisutnost svih vremenskih dimenzija, sadašnjosti, prošlosti i budućnosti u podjednakoj meri. Otuda kada izdvajamo post-moderni tip porodice u savremenosti onda ne činimo to u smislu da ga tretiramo kao isključivo prisutnim, pa čak ni preovlađujućim, već kao dimenziju budućnosti u savremenosti“ (Milić, 2001:327). Istraživanje poželjnih porodičnih vrednosti je bazirano na konceptu idealnotipskih modela sa stavovima kojima se diferenciraju ispitanici u jedan od vrednosnih obrazaca (tradicionalni/moderni) ili, preciznije rečeno – ka jednom, ili, pak, ka drugom. U fokusu interesovanja su „relativno strukturirani“ rodni odnosi – obrasci odnosa žena i muškaraca koji se istražuju preko stavova kroz prizmu „poželjnih“


27

rodnih uloga i rodne (ne)ravnopravnosti. Propitivani su stavovi kao dimenzije poželjnih vrednosti o porodici sa ciljem razotkrivanja integralne balkanske porodične vrednosne matrice, ali i izvesnih specifičnosti u ispitivanim poduzorcima (Srbija, Makedonija, Bugarska) s obzirom na razlike u dostignutom nivou ekonomskog, socijalnog i političkog razvoja. U istraživanje se pošlo sa instrumentom koji je preko ponuđenih stavova trebalo da identifikuje preovlađujuću poželjnu vrednosnu orijentaciju na istraživanom balkanskom području. Konstruisana su dva idealno-tipska porodična vrednosna obrasca: tradicionalni, sa patrijarhalizmom i arhaičnim rodnim stereotipima, i moderni, sa liberalnim vrednostima ravnopravnosti, nezavisnosti i usaglašavanja. Tradicionalni vrednosni obrazac je ispitivan preko stavova: „Najradije bih živeo/la u porodici u kojoj“: a) žena brine o deci i domaćinstvu, a muškarac zarađuje, b) muškarac ima poslednju reč, c) poslednju reč ima onaj ko više doprinosi; dok su indikatori modernog porodičnog vrednosnog obrasca bili stavovi: a) partneri jednako brinu o deci i domaćinstvu, b) partneri jednako doprinose izdržavanju domaćinstva, i c) partneri ravnopravno odlučuju o svemu. Identifikacija i samoidentifikacija su ispitivane kroz utvrđivanje dominantnog odnosa prema identitetskim kategorijama na relacijama sa „drugim“, kroz interesovanje o „drugom“ i samopredstavljanje „drugom“.

Istraživanje, istraživačke relacije i nalazi Empirijsko istraživanje „Kulturne orijentacije, etnička distanca i kultura mira u Srbiji i na Balkanu“ izvedeno je u okviru projekta „Kultura mira, identiteti i međuetnički odnosi u Srbiji i na Balkanu u procesu evrointegracije“4 koji realizuje Centar za sociološka istraživanja u Nišu, uz finansijsku podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Finansijska ograničenja su uticala na mogućnost standardizacije realizacije terenskog istraživanja, tako da je sprovedeno u tri gradska centra u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj, a ne, kako je prvobitno planirano, regionalnim celinama, što nije umanjilo reprezentativnost uzorka s obzirom na to da su konsultovana metodološka iskustva ranijih istraživanja sa sličnim projektnim zadacima i rezultati poslednjih popisa stanovništva u sve tri zemlje, gde je obavljeno istraživanje. 5 Uzorak od ukupno 1650 ispitanika planiran je kroz tri poduzorka sa identičnim brojem ispitanika, te je istraživanje sprovedeno u gradovima, regionalnim centrima – Nišu, Skoplju i Plovdivu, gde je anketirano po 550 ispitanika, odabranih iz ukupne populacije stanovništa uzrasta 18 i više godina. ———— 4

Terensko istraživanje je sprovedeno u okviru realizacije projekta (149014D) kojim rukovodi prof.dr Lj. Mitrović, a u koordinaciji prof. dr D. S. Zaharijevski i prof. dr D. Gavrilović tokom 2007. godine na uzorku od 1650 ispitanika na teritorijama tri grada: Plovdiv (Bugarska), Skoplje (Makedonija) i Niš (Srbija). 5 Iz Izveštaja metodologa doc. dr Jasmine Petrović.

28


Za svaki od navedenih gradova uzorak zahtevane veličine je planiran tako da su manje administrativne jedinice (pojedine gradske opštine/rejoni) bile zastupljene proporcionalno njihovom učešću u ukupnoj populaciji. Uzorak je po tipu kombinacija slučajnog, stratifikovanog i kvotnog, planiran tako da na nivou poduzoraka za svaki od navedenih gradova pokrije proporcionalno prisustvo kategorija stanovništva sa određenim socio-demografskih obeležjima od značaja za ispitivani problem. U sva tri područja uzorak je činilo većinsko stanovništvo i po dve grupe manjinskog stanovništva: u Srbiji (grad Niš): Romi i Bugari; u Makedoniji (grad Skoplje): Romi i Albanci; i u Bugarskoj (grad Plovdiv): Romi i Turci, s tim što se obezbeđivala uvećana kvota za manjinsko stanovništvo.6 I Prva istraživačka relacija ispituje različite aspekte identiteta kroz utvrđivanje dominantnog odnosa prema identitetskim kategorijama na relacijama sa „drugim“, kroz interesovanje o „drugom“ i samopredstavljanje „drugom“. Utvrđuju se sličnosti i razlike dinamike identiteta kako bi se ponudilo objašnjenje identitetskih trendova u ovim balkanskim zemljama. II Druga istraživačka relacija razotkriva preovlađujuću poželjnu porodičnu vrednosnu orijentaciju kao kulturni referentni okvir konstrukcije identiteta. III Nakon toga se dovode u vezu utvrđeni poželjni porodični vrednosni obrasci sa samoidentifikacijom i identifikacijom drugih.

I Predmet analize koja sledi jesu podaci prikupljeni na osnovu bloka pitanja kojima su ispitivani identiteti u Srbiji i na Balkanu. Ključni nalaz prve komparativne istraživačke relacije može se formulisati na sledeći način: nema drastičnih razlika u identifikaciji stanovnika Srbije i Bugarske, dok u Makedoniji u određenoj meri postoje specifičnosti u identifikaciji i ———— 6

Osnovna obeležja ispitanika realizovanog uzorka jesu: 1/ gotovo identičan broj žena i muškaraca 49,8% : 50,2% na nivou čitavog uzorka; 2 /struktura ispitanika prema uzrastu je sledeća u poduzorcima, 22,6% ispitanika u uzrastu 18-29g, 18,% 30-49g., 17,3% 50-59 g, 21,7% 50-59 g., i 20,1% ispitanika uzrasta 60 i više godina u poduzorku za Srbiju; 29,5% ispitanika u uzrastu 18-29g, 22,8% 30-49, 15% 40-49 g, 16,3% 50-59 g. i 13,3% ispitanika uzrasta 60 i više godina u poduzorku za Makedoniju; 26,3% ispitanika u uzrastu 18-29g, 17,7% 30-39, 17,8% 40-49g 16,8% 50-59 g.i 22,1% ispitanika uzrasta 60 i više godina u poduzorku za Bugarsku; 3/ prema obrazovanju: 9,6% ispitanika je bez osnovnog obrazovanja, 13,4% sa završenim osnovnim, 59,3% sa srednjim i 24,9% sa višim i visokim obrazovanjem u poduzorku za Srbiju;5,1% ispitanika je bez osnovnog obrazovanja, 16,0% sa završenim osnovnim, 54,7% sa srednjim i 24,9% sa višim i visokim obrazovanjem u poduzorku za Makedoniju; 3,6% ispitanika je bez osnovnog obrazovanja, 9,5% sa završenim osnovnim, 48,7% sa srednjim i 36% sa višim i visokim obrazovanjem u poduzorku za Bugarsku; 4/ prema nacionalnoj pripadnosti:69,8% Srba, 17,3% Roma i 10,9% Bugara u uzorku za Srbiju ,55,8% Makedonaca, 15,3% Roma i 22,4% Albanaca, u uzorku za Makedoniju, 88,9% Bugara, 2,2% Roma i 7,1% Turaka u uzorku za Bugarsku.


29

samoidentifikaciji. Naime, ispitanici u Makedoniji u većoj meri se opredeljuju za tradicionalne identitete. U odgovoru na pitanje „Šta najpre želite da saznate o osobi koju ste tek upoznali?“ pri ponudi seksualne, etničke, verske, rasne, profesionalne, žanrovske (muzika) identifikacije i opcije nešto drugo, ispitanici u Srbiji i Bugarskoj u najvećoj meri odlučuju da je dominantna karakteristika koja im govori o „drugom“ – profesionalna identifikacija. Naime, 37,5 odsto ispitanika iz srpskog poduzorka se izjašnjava da najpre želi da sazna profesiju, jedna četvrtina ispitanika pod opcijom „nešto drugo“ želi da sazna karakterne osobine ličnosti, a 6,7 odsto sistem vrednosti te osobe, znači individualne karakteristike. Samo 6,5 odsto ispitivane populacije želi da dobije informaciju o etničkoj pripadnosti, o veri (4,4%), o tome koju muziku sluša osoba koju su upoznali (5,7%), ili, pak, o seksualnoj orijentaciji (2,2 %), dok je rasa značajna za 0,9 odsto ispitanika iz Srbije. Za koju partiju neko glasa značajna je informacija samo za 1,1% ispitanika, što je veoma začuđujući podatak, s obzirom na duboku političku podeljenost stanovništva Srbije i značajne političke procese koji se upravo odvijaju. Što se tiče makedonskog poduzorka ispitanici najpre žele da saznaju koje je vere osoba koju su upoznali – više od jedne trećine (33,9%) misli da je ovo najznačajnija informacija o „drugom“, zatim sledi profesija, karakter, etnička pripadnost, seksualna orijentacija, muzički ukus, rasa, a partijsku orijentaciju želi da utvrdi samo 0,4% ispitanika. Ispitanici sa prostora Bugarske smatraju da je značajno da o osobi koju upoznaju znaju pre svega kojom se profesijom bavi (47,4%), potom, ali značajno manje, žele da znaju njegovu/njenu etničku pripadnost (15,6%), veru (8,5%), a tek onda koju muziku sluša, koje je rase i na kraju koje seksualne orijentacije. Tabela 1. Šta najpre želite da saznate o osobi koju ste tek upoznali? Bitno mi je % Srbija Makedonija Bugarska 1. Seksualnu orijentaciju 2.2 8,7 2.2 2. Etničku pripadnost 6.5 9,1 15,6 3. Koje je vere 4.4 33,9 8,5 4. Koje je rase 0.9 1.1 4,7 5. Koju muziku sluša 5.7 2.8 7,1 6. Za koju partiju glasa 1.1 0.4 2.7 7. Šta je po profesiji 37.5 28.1 47,4 7 8. Nešto drugo?

———— 7

Kao „nešto drugo“ u Srbiji su navodili – karakter (25%), sistem vrednosti (6,7%); u Makediniji takođe - 15,4% ispitanika kao nešto drugo navodi karakter, a u Bugarskoj 11,8%.

30


Odstupanje po pitanju najznačajnijeg identifikacionog markera koji određuje stupanje u odnos sa drugima primećujemo u slučaju Makedonije. Dok u Srbiji i Bugarskoj ispitanici smatraju profesiju najznačajnijim identifikatorom (37,5% i 47.4%), dotle u Makedoniji iznenađujuće veliki procenat ispitanika želi da o „drugom“ sazna pre svega koje je vere (čak 33,9%). U Srbiji i Bugarskoj ova vrsta identifikacije nema taj značaj, naprotiv, nizak je procenat onih koji se zanimaju za versku pripadnost – ne smatraju je važnom odrednicom. Različita objašnjenja se mogu ponuditi za ovakvu situaciju. Što se tiče „makedonskog slučaja“ moguće objašnjenje je duboka verska i etnička podeljenost makedonskog društva. Mogući razlozi niskog procenta ispitanika iz Bugarske i Srbije koji veru smatraju važnom identifikacionom odrednicom mogu biti vrlo različiti. U Srbiji se objašnjenje može tražiti u okretanju od prošlosti, gde je vera pored ostalog imala značenje odrednice na osnovu koje smo se „u borbi raspoznavali“, dok se opredeljenje bugarskih ispitanika može smatrati okretanjem ka građanskom identitetu, kao posledici jasne građanske evropske orijentacije. Odstupanje u slučaju makedonskog poduzorka se može primetiti i u pogledu seksualne orijentacije (8,7%) pošto se seksualna orijentacija vidi kao značajniji identifikacioni marker nego što je to slučaj kod izjašnjavanja u Srbiji i Bugarskoj (2,2%). Ovo može biti pokazatelj tradicionalnosti makedonskog društva, ali zahteva proveru dodatnim analizama, kako bi se stekla pouzdanija slika. U odgovoru na pitanje „Koliko je za Vas važno da ljudi znaju – kom narodu pripadate, da imate decu, da ste oženjeni, iz kog ste grada, vašu profesiju, vašu versku pripadnost, da ste Evropljanin, Balkanac, koju muziku slušate, vaše političko opredeljenje“ – ispitanici su bili u situaciji da se samoidentifikuju sa različitim vrstama identiteta i da kažu u kojoj meri je određena vrsta identifikacije za njih bitna, u kojoj meri su prema njoj ravnodušni, a u kojoj meri je, pak, smatraju nebitnom. Za ispitanike poduzorka Srbije najbitnije je da se zna da su roditelji, naime čak 68,9 odsto želi da obznani svetu da ima decu i to je ono što bi oni da pošalju kao signal o sebi; odmah nakon toga (58,8%) ističu svoje bračno stanje. Identifikacija sa porodicom je jača u odnosu na sva druga „pripadanja“ (20,7 % ispitanika smatra da nije bitno to da li imaju, ili nemaju decu, a 27,5 % da je nebitno da li su u braku, dok je prema informaciji o deci ravnodušno sedam odsto, a o bračnom statusu 11% ispitanika). Sledi identifikacija sa narodom, naime, 45,5 odsto ispitanika želi da se zna kom narodu pripadaju, iako je mali procenat njih želeo da zna kom narodu pripada neko s kim se sreću – kao da kažu „bitno je da se zna da smo mi Srbi!“; potom, sledi identifikacija sa profesijom, pa sa gradom. Isticanje da su Balkanci u samopredstavljanju je bitno kod 38,3 odsto ispitanika, a verska pripadnost kod 37,5 odsto; 37,3 odsto ispitanika smatra da je bitno istaći da su Evropljani, a jedna četvrtina ispitivanog poduzorka smatra da to nije važno; sledi identifikacija sa određenom muzikom i konačno, kao najslabija, identifikacija sa političkim opredeljenjem – 10,8 odsto ispitanika u Srbiji bi želelo da se deklariše


31

preko političke orijentacije, a za 70,2% to nije značajna informacija koju bi ponudili drugima o sebi. Začuđuje ovaj podatak i ujedno potvrđuje specifičan odnos prema politici, naime ispitanicima nije bitna nečija politička orijentacija, kao što nije bitno i njihovo političko opredeljenje. U društvenim uslovima u Srbiji, gde su politička dešavanja u žiži društvenog života, ovakvi podaci mogu ukazivati na zamor od politike, a s druge strane na to da politički identitet ispitanici ne smatraju trajnim i važnim u identifikaciji drugih, ali i u samoidentifikaciji. Ispitanici poduzorka Makedonije žele da kao najvažniji samoidentifikacioni marker istaknu kome narodu pripadaju (72,9%), pri tome samo 7 odsto etničku pripadnost ocenjuje kao nebitnu. Sledi identifikacija sa roditeljstvom – 66,8 odsto ispitanika želi da se zna da imaju decu; potom, identifikacija sa verom, naime, više od dve trećine ispitivanog poduzorka (64,6%) bi versku pripadnost istakli kao važnu informaciju o sebi. Bračni status je bitan samoidentifikacioni marker za dve trećine ispitivane populacije, nakon čega sledi samoidentifikacija sa profesijom, sa identitetom „Balkanac“, „Evropljanin“, muzičkim žanrom. Na poslednjem mestu, kao i u Srbiji, jeste samoidentifikacija sa političkom partijom (kojoj političkoj partiji pripada smatra bitnom informacijom o sebi 13,5% ispitanika, dok 49,5% misli da to nije bitno). Najveći broj ispitanika iz bugarskog poduzorka smatra da je najvažnije da se zna kom narodu pripadaju 59,9% (ipak značajno manje nego u Makedoniji 72,9%, i značajno više u odnosu na Srbiju 45,5%). Polovina ispitivanog poduzorka smatra da je važno pri samopredstavljanju istaći svoje roditeljstvo, pa i to u kojem gradu žive (47,2%). Nakon toga pridaje se značaj samoidentifikaciji sa evropskim identitetom (44,6%) i profesijom (42,0%), Balkanom (41,4%), bračnim statusom (37,2%) i verom (37,0%). Uočava se da muziku i političku orijentaciju u sve tri zemlje ispitanici drže u začelju identifikacionih karakteristika. Tabela 2. Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju? Bitno mi je% Srbija Makedonija Bugarska Da imate decu 68.9 66.8 50,2 Da ste oženjeni/udati 58.8 60.0 37,2 Kome narodu pripadate 45.5 72.9 59,9 Šta ste po profesiji 41.4 60.0 42,0 U kom gradu živite 40.0 44.2 47,2 Da ste Balkanac 38.3 32.5 41,4 Koje ste vere 37.5 64.6 37,0 Da ste Evropljanin 37.3 31.2 44,6 Koju muziku slušate 26.1 17.9 20,6 Vaše političko opredeljenje 10.8 13.5 7,9

32


Najjača identifikacija sa roditeljstvom i bračnim statusom na poduzorku Srbije može ukazivati na kraj velikih priča i „ideologije krvi i tla“, bar ako je suditi po rezultatima ovog istraživanja. Sledeća kategorija – karakter, individualni nivo, takođe može ukazivati na hipostaziranje vrednosti porodice i ličnosti, dok su vera i nacija stavljene u drugi plan. U Makedoniji, bez pretenzije da izvodimo široke generalizacije, priča sa tradicionalnim identitetima nije ispričana – etnički i verski identiteti su još uvek veoma jaki, potom sledi porodični. U Bugarskoj nema velikih iskakanja pojedinih oblika identifikacije, mada je pripadnost narodu još uvek jak identifikacioni marker, nakon koga slede, sa veoma sličnim procentom, identifikacija sa gradom, roditeljstvom (brak mnogo niža stopa), Evropom i profesijom. Ovakvo stanje možemo objasniti i „neistraumiranošću“ bugarske populacije, za razliku od stanovnika Srbije i Makedonije. Stanovnici Srbije kao da su se umorili od isticanja etničkog identiteta jer, iako u značajnom procentu, ipak najmanje, u odnosu na poduzorke Bugarske i Makedonije, žele da obznanjuju svoju etničku pripadnost (videti sliku 1). Dakle, u Srbiji je ubedljivo najviše onih koji tvrde da im etnički identitet nije bitan kao informacija koju žele da pošalju o sebi. Slika 1. Koliko je za Vas vazno da ljudi o Vama znaju kom narodu pripadate? 80 70 60 50

Srbija Makedonija

40

Bugarska

30 20 10 0 bitno

ravnodušan

nije bitno

Zanimljivo je pitanje stava prema bivanju Evropljaninom. Kao što smo i očekivali spremnost da se prihvati taj identitet najjača je u Bugarskoj, sledi Srbija,


33

dok je u Makedoniji ovaj identitet najslabije prihvaćen. Iako su problemi u odnosu sa EU u Srbiji veoma izraženi, ipak je svest o jedinom izboru posle svih problema veoma jaka, dok u svesti ljudi u Makedoniji dugo čekanje „pred vratima“, zbog problema sa imenom, uzima danak. Ravnodušnost u odnosu na evropski identitet u najvećem procentu se pojavljuje u Makedoniji (35,1%), potom u Bugarskoj, pa u Srbiji, što može biti tumačeno kao preovlađujuća nezainteresovanost, zatvorenost i ksenofobičnost, ali i kao razočarenje. Predočeni podaci pokazuju da objedinjavanjem „ravnodušnih“ i onih kojima je ovaj identitet nebitan sledi zaključak da su brojniji oni koji odbacuju evropski identitet nego oni koji ga prihvataju (videti sliku 2). Slika 2. Koliko je za Vas vazno da ljudi o Vama znaju da ste Evropljanin? 50 45 40 35 30

Srbija

25

Makedonija

20

Bugarska

15 10 5 0 bitno

ravnoduš

nije bitno

II Druga istraživačka relacija razotkriva poželjne porodične vrednosne matrice kao kulturne referentne okvire konstrukcije identiteta. Statističkom obradom podataka (SPSS) obezbeđena je „klaster analiza“ koja je diferencirala četiri klastera: 1/ patrijarhalni, 2/ konformistički, 3/ moderni/socijalistički, 4/ moderni/kapitalistički – i tako ponudila osetljivije indikatore za pouzdanije zaključivanje o specifičnostima poželjnih porodičnih

34


obrazaca u kontekstualnim uslovima. Propitivano je mišljenje o muško/ženskim ulogama, (ne)ravnopravnom učešću žena i muškaraca u preuzimanju brige o deci i domaćinstvu, kao i o njihovom (ne)ravnopravnom odlučivanju o porodičnim pitanjima. Grupisanjem odgovora grupisana su obeležja vrednosnih obrazaca na osnovu čega je bilo moguće zaključiti o preovlađujućem poželjnom modelu porodičnih vrednosti. Polazna idealno-tipska (tradicionalno/moderno) diferencijacija nužno je dopunjena vrednosnim matricama koje smo definisali kao „moderni/socijalistički“ i „konformistički“ porodični obrazac, pri čemu je „moderni/socijalistički“ na nižem stupnju modernosti u odnosu na „moderni/kapitalistički“ pošto podrazumeva, između ostaloga, izlazak žene na tržište rada i njeno javno angažovanje, ali uz zadržavanje rodne asimetričnosti u preraspodeli odgovornosti i autoriteta. „Konformistički“ porodični obrazac obuhvata one slučajeve gde se izraženo vrednosno opredeljenje ne može uočiti, jer se odlučuje „od slučaja do slučaja“. Tabela 3. Poželjni vrednosni porodični obrasci na Balkanu Vrednosni porodični obrasci »Najradije bih živeo/la porodici...« Klaster Patrijarhalni

Država

Konformistički Moderni socijalistički Moderni / liberalni Total

Ukupno

u

/

Bugarska 79

Makedonija 66

Srbija 35

180

16.9%

13.9%

6.5%

12.2%

107

134

106

347

22.9%

28.2%

19.8%

23.5%

210

144

176

530

44.9%

30.3%

32.9%

35.8%

72

132

218

422

15.4%

27.7%

40.7%

28.5%

468

476

535

1479

100.0%

100.0%

100.0%

100.0%

Najkompaktnije grupisan vrednosni obrazac na Balkanu moderni/socijalistički trebalo bi posmatrati kao najizraženiji vid reagovanja na dugogodišnje društvene promene, koje su različitim intenzitetom zahvatale balkanske države. Preovlađujući obrazac upućuje na sličnost porodičnih vrednosnih matrica u čijem fokusu su rodne uloge i rodni odnosi, što znači da se promene u ovoj sferi dešavaju sporije i mimo drugih društvenih dešavanja. Moguće je kompaktnost ovog klastera objasniti potrebom da se „provereni“ tradicionalni rodni obrazac i patrijarhalne vrednosti prilagode novom društvenom i kulturnom kontekstu. Na nivou celokupnog balkanskog uzorka dominira moderni/socijalistički vrednosni obrazac (35,8%),


35

potom slede moderni/liberalni (28,5%), konformistički (23,5%) i najmanje zastupljeni – patrijarhalni (12,2%). Po državama to izgleda ovako: u Srbiji je najveći procenat onih koji priželjkuju život u porodici sa modernim/liberalnim porodičnim vrednosnim obrascem (40,7%), a najmanje je „patrijarhalnih“ (6,5%); i u odnosu na celi uzorak u poduzorku Srbije je najveći procenat onih koji su naklonjeni liberalnim porodičnim rodnim relacijama, a najmanji broj onih koji žele da se očuva patrijarhalni model porodičnog života. Bugarsku, članicu EU, ne karakterišu liberalne vrednosti, iako bi se to moglo očekivati, ali zato dominira broj onih koji priželjkuju moderni/socijalistički vrednosni obrazac (44,9%), što važi i za poziciju u odnosu na celi uzorak. Naime, poduzorak Bugarske prednjači sa brojem onih kojima je najprihvatljiviji ovaj model porodičnih rodnih relacija. Posmatranjem distribucije „patrijarhalnih“ uočava se još jedna nelogičnost, u odnosu na celi uzorak njihov najveći procenat se registruje upravo u poduzoraku Bugarske (16,9 % u odnosu na 13,9% u poduzorku Makedonije i 6,5% u poduzorku Srbije). Makedonija se u najvećim procentima opredeljuje za moderni/socijalistički vrednosni obrazac (38,3%). Uočava se veći broj „konformista“ u odnosu na one koji su privrženi modernom/liberalnom vrednosnom obrascu (28,2% : 27,7%), ali, takođe, i postepeno, makar i na nivou priželjkivanja, udaljavanje od „patrijarhalnog“. Posmatranjem celog uzorka najveći broj „konformista“ se detektuje u poduzorku Makedonije, gde se uočava i manji procenat naklonjenosti patrijarhalnom porodičnom vrednosnom obrascu u odnosu na poduzorak Bugarske, a veći u odnosu na poduzorak Srbije, sa tendencijom približavanja modernom/liberalnom modelu rodnih relacija (veći procenat u odnosu na poduzorak Bugarske, a manji u odnosu na poduzorak Srbije). Ispitivana populacija je svedok kompleksnog procesa transformacije tradicionalne porodice, ali i njene usporene modernizacije. Otuda „moderno“, ali „socijalističko“. Napredak se ipak desio, što pokazuje i preovlađujuće opredeljenje za moderne vrednosne obrasce. Zaustavljanje na nižem nivou „modernosti“ (socijalistički) jeste pokazatelj nemogućnosti da se sa postojećim resursima prebrode barijere „prekomponovanja rodnih odnosa“. Paradoksalno je da se sa modernizacijom društva usporava proces otvaranja porodice usled nemogućnosti države da prati brzinu njene transformacije, čime se onda podstiče rodna asimetrija u privatnoj i javnoj sferi. Rečeno upućuje na zaključak da se još uvek prisutnom idealizacijom patrijarhalnih i socijalističkih obrazaca u stvari reprodukuju konzervativni stavovi koji opravdavaju rodnu nejednakost. Vratimo se na predočene nalaze istraživanja koji pokazuju da na nivou „priželjkivanja“ postoji racionalna i realna procena jer, čini se, da je u nepovoljnim okolnostima društvene transformacije jedino izvesna upravo „ženska“ odgovornost za privatnu sferu.

36


Proveravanjem teze o miksu različitih istorijskih i vrednosnih obrazaca na Balkanu došlo se do saznanja o specifičnostima redefinisanja identiteta, rodnih uloga i odnosa. Sumirani nalazi pokazuju: 1/ tendenciju udaljavanja od patrijarhalnog vrednosnog obrasca; 2/ preovlađujuće »priželjkivanje« liberalnijih vrednosnih obrazaca rodnih odnosa i 3/ mirenje sa modernizacijom na nižem nivou .

III Treća istraživačka relacija se odnosila na utvrđivanje statistički značajne povezanosti između detektovanih oblika samoidentifikacije i identifikacije drugih i poželjnih porodičnih vrednosnih obrazaca. Učinjena analiza (Hi-kvadrat) pokazuje da se, uprkos našim očekivanjima, nije u velikoj meri pokazala statistički potvrđena značajnost veze između utvrđenih poželjnih porodičnih vrednosnih obrazaca i identiteta, naime „patrijarhalni“ obrazac ne pretpostavlja i biranje „starih“ identiteta (vera, narod, Balkanac...), i obrnuto. Samo su se neke od relacija poželjne porodične vrednosti – samoidentifikacija pokazale kao značajne, u okviru pojedinih vrednosnih modela i poduzoraka. Pri tome, to nisu u svakom od slučajeva očekivane veze. Na srpskom poduzorku se pokazala statistički značajnom veza između moderno/socijalističkog modela i usmerenosti ka profesiji (Hi = 13.081, Sig = .004). Taj nalaz je potpuno očekivan. U bugarskom poduzorku patrijarhalni model korelira sa identifikacijom sa narodom (Hi = 23.371, Sig=.000), takođe očekivano. Ali isto tako moderno/liberalni model u bugarskom poduzorku je u vezi sa identifikacijom sa narodom (Hi = 17.480 Sig=.001), kao i u srpskom (Hi=14.934, Sig=.002)?! Pri tome orijentacija ka deci u jednom poduzorku (bugarskom) korelira sa patrijarhalnim poželjnim modelom (Hi=29.065,Sig=.000), dok u drugom (makedonskom) sa moderno/socijalističkim modelom (Hi=24.104, Sig=.000), da bi u srpskom poduzorku taj izbor bio u korelaciji sa moderno/liberalnim modelom (HI=12.907,Sig=.005). I naravno, zaista se na ove oblike samoidentifikacije može gledati iz različitih uglova. Identifikacija sa narodom ne mora uvek da vodi u konzervativni koncept, kao što ni identifikacija sa brakom i decom ne mora da pretpostavlja patrijarhalni koncept. Možemo zapaziti ono što bismo nazvali povratak u porodicu, ali ne u patrijarhalnom smislu kada se radi o makedonskom i srpskom poduzorku, već kao vraćanje primarnom kontekstu nakon razočarenja u velike priče (narod, npr.). Ili, možda bi se mogao izvesti zaključak da je reč o pridavanju značaja identitetskim kategorijama (porodična identifikacija) koje individue u svom životu procenjuju kao vrednosti, što onda jeste pokazatelj preovlađujućih individualnih formi identifikacije.


37

U tabelama koje slede (4, 5, 6,) pobrojani su oblici samoidentifikacije kod kojih je utvrđena značajna povezanost sa poželjnim porodičnim vrednosnim obrascima. Tabela 4. Odnos porodičnih klastera prema samoidentifikaciji – srpski poduzorak Moderni/socijalistički Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju šta ste po profesiji? Hi= 13.081, Sig= .004 Moderni/liberalni Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju kom narodu pripadate? Hi=14.934, Sig=.002 Moderni/liberalni Koliko je za Vas važno da ljudi znaju da imate decu? Hi=12.907, Sig=.005 Konformistički Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju u kom gradu živite? Hi=14.607, Sig=.002

Tabela 5. Odnos porodičnih klastera prema samoidentifikaciji – makedonski poduzorak Moderni/liberalni Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju kom narodu pripadate? Hi=17.480 Sig=.000 Moderni/liberalni Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju u kom gradu živite? Hi=13.083, Sig=. 004 Moderni/liberalni Koliko je za Vas važno da ljudi o vama znaju da ste Evropljanin? Hi=19.257,Sig=.000 Moderni/socijalistički Koliko je za Vas važno da ljudi znaju da imate decu? Hi=24.104, Sig=.000 Moderni/socijalistički Koliko je za Vas važno da ljudi znaju da ste oženjeni/udati? Hi=13.207 , Sig=.004 Moderni/socijalistički Koliko je za Vas važno da ljudi o vama znaju da ste Balkanac? Hi=17.276,Sig=.002 Konformistički Koliko je za Vas važno da ljudi o vama znaju da ste Evropljanin? Hi=17.587, Sig=.001 Konformistički Koliko je za Vas važno da ljudi o vama znaju da ste Balkanac? Hi=16.193,Sig=.003

38


Tabela 6. Odnos porodičnih klastera prema samoidentifikaciji – bugarski poduzorak Patrijarhalni Koliko je za Vas važno da ljudi znaju da imate decu? Hi=29.065, Sig=.000 Patrijarhalni Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju kom narodu pripadate? Hi= 23.371, Sig=.000 Moderni/socijalistički Koliko je za Vas važno da ljudi znaju Vaše političko opredeljenje? Hi= 13.511, Sig=.004 Moderni/liberalni Koliko je za Vas važno da ljudi o Vama znaju kom narodu pripadate? Hi=17.480, Sig=.001

Kod svih drugih ponuđenih opcija samoidentifikacije ne uviđa se statistički značajna povezanost poželjnog porodičnog vrednosnog obrasca sa izborom sopstvenog identiteta. Kada se radi o identifikaciji drugih uviđa se statistički značajna povezanost poželjnih vrednosnih matrica i „modela“ identifikacije drugih u slučaju patrijarhalnog, moderno/socijalističkog i moderno/liberalnog obrasca, sa konformističkim to nije slučaj ni na jednom poduzorku. Tabela 7. Odnos porodičnih klastera prema identifikaciji drugih Klaster Patrijarhalni Moderno/ socijalistički Moderno/liberalni

Srbija Hi=39.009,Sig=.000 Hi=46.735,Sig=.000

Makedonija / Hi=30.012,Sig=.000

Bugarska Hi=38.819,Sig=.000 Hi=24.618, Sig=.001

Hi=28.439,Sig=.003

/

Hi=27.269,Sig=.000

„Šta najpre želite da znate o osobi koju ste tek upoznali? (seksualna orijentacija, etnički identitet, verski identitet, rasu, profesiju, žanrovsku usmerenost /muzika/)“

Nalazi prikazani u tabeli 7 ukazuju na povezanost poželjnih porodičnih vrednosnih matrica i načina identifikovanja drugih u Srbiji u svim slučajevima osim u slučaju konformističkog modela, koji „luta“. U Bugarskoj takođe postoji povezanost u svim klasterima osim u konformističkom. Najinteresantnija je situacija u Makedoniji gde se osim moderno/socijalističkog modela, koji je osnova za identifikaciju, ne uviđa povezanost drugih vrednosnih modela i identifikacije. Naši nalazi u ovim slučajevima potvrđuju statistički značajnu povezanost poželjnog porodičnog vrednosnog modela sa „modelom“ identifikacije drugih, ali nismo uspeli da utvrdimo vezu između vrednosnih modela i pojedinih oblika identifikacije drugih.


39

Zaključak Razloge ovakvim nalazima možemo tražiti u nedovoljnoj izgrađenosti porodičnih vrednosnih obrazaca, utvrđenim tendencijama, a ne strukturisanim porodičnim vrednosnim modelima. Ovakvi nalazi su u skladu sa tvrđenjima M. Blagojević i A. Milić, koje smo naveli na početku teksta. Zaista, prema rezultatima našeg istraživanja, premoderno i moderno egzistiraju jedno pored drugog. Naime, kako je za interiorizaciju vrednosti potreban duži vremenski period, sama nemogućnost diferenciranja željenih porodičnih modela na moderni i tradicionalni nam je ukazala na postojanje prelaznih tipova i iskazanih tendencija, pre nego na stabilna vrednosna određenja. Uz sve ograde koje se mogu izreći u odnosu na upotrebljenu metodologiju i ograničenost uzorka, anomija koju nam je donela ratna prošlost i tranziciona realnost Balkana još uvek nije prevaziđena. Stavovi izrečeni u ovom istraživanju govore pre o željama koje iz mnogih razloga još uvek nisu postale osnova konzistentnog vrednosnog sistema i iz njega proistekle samoidentifikacije i identifikacije. Dinamika identiteta na Balkanu pokazuje zanimljive trendove. U Srbiji se udaljavamo od identifikovanja sa širim kolektivom (narodom i verom), ali nam ni evropski identitet nije preterano blizak, žarište identifikacije postaje porodica. U Makedoniji etnički i verski identitet još uvek imaju jak emocionalni legitimitet, dok je Bugarska uplovila u mirnije „identifikacione“ vode. Vrlo je paradoksalan podatak da ni egzogena, niti endogena identifikacija ne uzima kao važan politički identitet, iako je društveni kontekst jako obojen politikom. To „bežanje od politike“ može biti jedan od razloga što orijentacije ka građanskom i evropskom identitetu nije u prvom krugu identifikacionih karakteristika. Na osnovu ovog istraživanja možemo pretpostaviti da se identitetsko uporište traži u porodici, profesiji, ili još uvek u narodu i veri.

Literatura Bauman, Z. 1996. From Pilgrim to Tourist or a Short History of Identity, in: S. Hall, Du Gay, P. Questions of Cultural Identity. London, New York: Sage. Blagojević, M. 2007. Promena vrednosti i rodni režimi u zemljama u „tranziciji“ komparativna perspektiva, u: Petrušić, N. (Ur.) Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti – od ideje do prakse. Beograd: Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije. Gidens, E. 2003. Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet. Golubović, Z. 1981. Porodica kao ljudska zajednica. Zagreb: Naprijed. Castells, M. 2002. Moć identiteta. Zagreb: Golden marketing. Lefevr, A. 1988. Kritika svakidašnjeg života. Zagreb: Naprijed

40


Noris, D. E. 2002. Balkanski mit. Pitanja identiteta i modernosti. Beograd: Geopoetika. Stojković, B. 1993. Evropski kulturni identitet, Niš: Prosveta, Beograd: Zavod za prozučavanje kulturnog razvitka. Milić, A. 2001. Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. Pantić, D. 2003. Budućnost tranzicije u Srbiji zavisno od promena vrednosti, u: Promena vrednosti i tranzicija u Srbiji: pogled u budućnost – okrugli sto. Beograd. Fridrih Ebert Stiftung, Institut društvenih nauka, Libra. http://ekonomskapi.edu.zu/download/ tranzicija Hall, S. 1992. The Question of Cultural Identity, www. eurozin.com. Zaharijevski, D., Božilović, N., Gavrilović, D., Stevanović, B. i Miljković, S. 2006. Identiteti u Srbiji i na Balkanu u procesima evrointegracije u: Kultura mira i geokultura razvoja Balkana, Mitrović, Lj. i drugi (ur.) Niš: Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Woodward, K. 2000. Questioning Identity Gender, Class, Nation. London and New York: Routledge.