Outline of Country Assessment Reports - United Nations Office on ...

Izrada monitoring instrumenata za pravosudne i institucije za sprovođenje zakona u zemljama zapadnog Balkana 2009-2011

Izveštaj o tehničkoj proceni Srbija

Regionalni akcioni program CARDS

Realizovano finansijskim sredstvima Evropske komisije

Jun 2010

Odricanja od prava Ovaj izveštaj nije imao zvaničnog redaktora. Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno mišljenja ili politike UNODC-a ili organizacija saradnika i ne podrazumeva bilo kakvo odobrenje sa njihove strane. Upotrebljene oznake I prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne impliciraju izražavanje bilo kog mišljenja UNODC-a u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije ili grada ili njihovih organa, niti se odnose na razgraničavanje njihovih spoljašnjih ili unutrašnjih granica. Kоmеntаri о оvоm izvеštаju su dоbrоdоšli i mоgu sе pоslаti nа: Statistics and Survey Section United Nations Office on Drugs and Crime PO Box 500 1400 Vienna Austria Tel: (+43) 1 26060 5475 Fax: (+43) 1 26060 7 5475 E-mail: [email protected] Website: www.unodc.org Zahvale UNОDC želi dа sе zаhvаli Evropskoј komisiјi zа finаnsiјsku podršku obezbeđenu zа priprеmu i obјаvljivаnjе ovog izvеštаја u okviru Rеgionаlnog progrаmа CARDS 2006. Ovaj izveštaj je izrađen pod odgovornošću Jedinice za statistiku i ankete (SASS Statistics and Surveys Section) i Kancelarije regionalnog programa za Jugoistočnu Evropu (RPOSEE - Regional Programme Office for South Eastern Europe) Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC - United Nations Office on Drugs and Crime), na osnovu istraživanja sprovedenog tokom istraživačke misije u Srbiji u februaru 2010. godine od strane UNODC-a i Zajedničkog istraživačkog centra o transnacionalnom kriminalu (TRANSCRIME - Joint Research Centre on Transnational Crime).

Lоkаlno istrаživаnje i оrgаnizаcija istrаživаčke misije: Miroslav Prljević (UNODC Nacionalni Beograd) Marina Matić (lokalna kontakt tačka)

službenik

Koordinacija istraživanja i izrada izveštaja: TRANSCRIME:

Barbara Vettori (istraživanje i izrada nacrta) Ernesto Savona (koordinacija istraživanja)

UNODC:

Michael Jandl (urednik izveštaja) Steven Malby (koordinacija istraživanja) Anna Alvazzi del Frate (koordinacija istraživanja) Carla Ciavarella (rukovođenje projektom) Angela Me (rukovođenje projektom)

projekta,

Izveštaj o tehničkoj proceni za Srbiju

Izveštaj o tehničkoj proceni za Srbiju

Srbija

1 1. Uvod i osnovne informacije Ovaj izveštaj je rađen u kontekstu projekta „Izrada monitoring instrumenata za pravosudne i institucije za sprovođenje zakona u zemljama zapadnog Balkana” koji finansira Evropska unija kroz CARDS Regionalni akcioni program. On opisuje sistem koji postoji u Srbiji za prikupljanje podataka o kriminalu i krivičnom pravosuđu, kao i o migracijama, azilu i vizama, na osnovu informacija prikupljenih tokom istraživačke misije na terenu u Beogradu 22 - 26. februara 2010. godine. Istraživačku misiju je sprovela Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), u partnerstvu sa Zajedničkim istraživačkim centrom o transnacionalnom kriminalu (TRANSCRIME), a podržala je lokalna UNODC kontakt tačka u Beogradu. Celokupna misija je omogućena kroz blisku saradnju i pomoć organa Srbije i vreme i doprinos mnogih institucija i pojedinaca sa kojima su tokom misije ostvareni kontakti. Cilj tehničke procene koja je predstavljena u ovoj publikaciji je da se da opis i procena prikupljanja, analize i korišćenja statistike pravosuđa i unutrašnjih poslova u Srbiji u odnosu na međunarodne i evropske standarde. Tako je ova procena jedna od niza projektnih aktivnosti, sa konačnim ciljem usklađivanja postojećih mehanizama nacionalne statistike u pravosudnim i institucijama unutrašnjih poslova zemalja i teritorija zapadnog Balkana sa relevantnim međunarodnim pravnim tekovinama i pravnim tekovinama EU, njihovim standardima i najboljom praksom. Dosadašnje projektne aktivnosti obuhvatile su prvu istraživačku studiju pod nazivom „Istraživanje osnove sistema i konteksta. Statistika pravosuđa i unutrašnjih poslova u zemljama zapadnog Balkana" i drugu studiju pod nazivom „Razvoj standarda u statistici o kriminalu i krivičnom pravosuđu – međunarodne pravne tekovine i pravne tekovine EU". Dalje aktivnosti na projektu obuhvatiće izradu programskih smernica, razvoj regionalnih pokazatelja i ciljano jačanje kapaciteta u oblasti prikupljanja podataka i statistike za pravosudne institucije i institucije unutrašnjih poslova. Standardi koji se koriste za procenu u ovom izveštaju su detaljnije razrađeni u studiji „Razvoj standarda u statistici o kriminalu i krivičnom pravosuđu – međunarodne pravne tekovine i pravne tekovine EU”. Kao što je navedeno u ovoj studiji, standardi koji se odnose na statistiku u pravosuđu i organima unutrašnjih poslova i dalje su u povoju na nivou EU. Mnogi ‚standardi’ se mogu pre naći u (neobavezujućim) radovima ekspertskih grupa pod mandatom EU i relevantnim aktivnostima EU organizacija kao što je Zavod za statistiku Evropske zajednice (Eurostat), nego u pravnim tekovinama EU sa snagom zakona. Kao takve, u skupu standarda koji se koriste u ovom izveštaju o procijeni, norme koje postoje na nivou EU dopunjene su onim što postoji na međunarodnom nivou, uključujući i ono što je proisteklo iz rada Ujedinjenih nacija u Priručniku za razvoj sistema statistike krivičnog pravosuđa. Standarde za procene stoga treba posmatrati kao teme koje su reprezentativne za osnovne tema koje su zajedničke i za razvoj normi i standarda u EU i na međunarodnom nivou. Kada je pojedini standard imao posebni razvoj na nivou EU ili je jasno sadržan u obavezujućim pravnim tekovinama, onda je to jasno naznačeno u dotičnom standardu.

3

3

2. Statistika o kriminalu i krivičnom pravosuđu 2.1 Policijska statistika

2

2.1.1. Uvod 2.1.1.1. Institucije odgovorne za prikupljanje podataka i upravljanje podacima Direkcija policije funkcioniše u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa Zakonom o policiji iz 2005. godine, i obuhvata više službi, od kojih svaka obuhvata više uprava: − Uprava kriminalističke policije (uključujući organizacione delove za borbu protiv privrednog kriminala i borbu protiv opšteg kriminala); − Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (uključujući organizacione delove za suzbijanje klasičnog organizovanog kriminala; krijumčarenje narkotika; finansijski organizovani kriminal i visokotehnološki kriminal); − Služba za otkrivanje ratnih zločina; − Služba za specijalne istražne metode; − Služba za obaveštajne poslove i prikrivene agente; − Osim navedenih službi, postoje i druge organizacione jedinice (npr. Sektor za operativnu analitiku). Na regionalnom i lokalnom nivou, direkcija policije sastoji se od 27 područnih policijskih uprava i 128 policijskih stanica. Organizacione jedinice u okviru sedišta MUP-a su operativno povezane sa dotičnim organizacionim jedinicama u okviru područnih policijskih uprava i policijskih stanica. 1 Osim direkcije policije, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje četiri sektora. Sektor koji je nadležan za prikupljanje podataka je Sektor za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije, koji se sastoji iz tri uprave i pruža podršku u radu svih ostalih sektora.

2.1.2. Unos podataka (evidentiranje krivičnih dela) 2.1.2.1.

Unos podataka

Standard Svaki prijavljeno policiji ili od strane policije otkriveno delo ili dogadjaj koji će kao krivično delo biti evidentiran tek nakon izvršenog uviđaja i kvalifikacije događaja. Tek kada se na osnovu izvršenog uviđaja utvrdi da postoje osnovi sumnje da se radi o izvršenom krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti, sačinjava se krivična prijava, i pre nego što se podnese javnom tužioci podaci iz nje se unose na JIS u programski sistem „Krivična delo i učinioci“ sa kojim se policija upozna treba da bude evidentiran kao kriminalni incident od strane odgovornog organa (pre ili posle početne istrage). Neophodno je jasno definisati prag za evidentiranje sumnjivog kriminalnog incidenta. Jasna pravila o evidentiranju podataka treba da budu data svim odgovornih jedinicama za evidentiranje podataka i da se primenjuju jednoobrazno u celom sistemu.

1

Za dodatne informacije pogledati http://www.mup.sr.gov.yu/cms_eng/home.nsf/index-eng.html.

4

4

4

Prilikom evidentiranja krivičnih dela, policija treba da koristi sistem zasnovan na evidenciji jedinice koji sadrži detalje o svakom pojedinačnom incidentu i optuženom licu (‚formalni kontakt’ sa policijom u svojstvu osumnjičenog lica).

Svaki prijavljeni ili sumnjivi incident krivičnog dela o kome policija nešto sazna se najpre evidentira u knjizi dnevnih događaja. Ukoliko se evidentirani događaj smatra krivičnim delom (počinjenim od strane poznatog ili nepoznatog počinioca), on se unosi u registar (evidenciju) krivičnih dela (KU) policijske stanice ili, ukoliko je odgovornost na regionalnom nivou, u evidenciju područne policijske uprave. Sem toga, policijski službenik zadužen za konkretni predmet pomenuti događaj takođe evidentira u „online“ Jedinstveni informacioni sistem (JIS) (svih 128 policijskih stanica imaju pristup „online“ JIS-u). Predmet je krivična prijava koja može da obuhvati više lica - učinilaca i više krivičnih dela. Ukoliko je u jedan predmet uključeno više od jednog počinioca, ili ukoliko predmet uključuje više od jednog krivičnog dela, svi počinioci i sva krivična dela se unose u isti predmet. Informacije koje se evidentiraju u svakom predmetu evidencije krivičnih dela obuhvataju: datum evidentiranja i broj predmeta; podaci o podnesenoj krivičnoj prijavi (od strane koga i kada); podaci o oštećenom licu (ime, adresa, itd.); podaci o počiniocu (ime, datum i mesto rođenja, nacionalna pripadnost 2 , državljanstvo, adresa, itd.); naziv i zakonska kvalifikacija krivičnog dela po članu Krivičnog zakonika; podaci o krivičnom postupku (lišavanje slobode, zadržavanje, pretres, zaplene, istražne radnje); podaci o posledicama krivičnog dela; napredak ostvaren po krivičnoj prijavi (ime tužioca kome je podneta krivična prijava, itd.). Za kompletan spisak, pogledati Aneks I. Prag za evidentiranje incidenta kao krivičnog dela u evidenciji je osnovi sumnje sumnje, na osnovu konkretnih dokaza. Uporedo sa evidentiranjem krivičnog dela u evidenciju krivičnih dela, javnom tužiocu se dostavlja izveštaj u formi krivične prijave. U ovoj ranoj fazi javni tužilac takođe asistira policiji u pogledu odgovarajuće zakonske kvalifikacije dela, posebno u složenim predmetima. 2.1.2.2.

Evidencije o licima

Standard Evidencija o ličnim podacima osumnjičenog (i kada je primenjivo, oštećenog lica) treba da sadrži podatke o starosti; polu; etničkoj pripadnosti; odnosu oštećeni-učinilac; državljanstvu i geografskoj oblasti prebivališta. Evidencija o licu jasno navodi optužbu sa upućivanjem na relevantne zakonske odredbe. Postoji jasan odnos između optužbe i klasifikacije incidenta.

Procena Kada se neki događaj evidentira u evidenciji krivičnih dela, on se istovremeno evidentira i za operativne i za statističke svrhe, u kompjuterizovanu bazu podataka, takozvani Jedinstveni informacioni sistem (JIS). Sistem JIS je u upotrebi od 1991. godine. Podatke u sistem unosi predmetni policijski službenik, na osnovu informacija sadržanih u krivičnoj prijavi. JIS MUP-a Republike Srbije je centralizovan, jedinstveni informacioni sistem koji sadrži više podsistema ili baza podataka o svim aktivnostima Ministarstva (prijavljena krivična dela, prekršaji, saobraćajne nezgode, boravak stranaca i sl.). Za 2

To se odnosi na entičku/nacionalnu pripadnost osumnjičenih (srpska, mađarska, rumunska, hrvatska, itd.). Popunjavanje ove kolone je opciono.

5

5

Srbija

Procena

unos podataka na JIS koristi se veliki broj „maski“ i sve su one relevantne, ali neke sadrže polja koja su obavezna za unos, dok se manji broj ovih polja ne mora obavezno popuniti).Za maloletna i punoletna lica vode se zasebne evidencije. Deo JIS sistema pod nazivom “Krivična dela i počinioci”, sadrži veoma detaljne informacije o krivičnom delu, počiniocu ili počiniocima, oštećenim licima, načinu izvršenja dela kao i sprovedenim aktivnostima. Informacije koje se unose u JIS obuhvataju: broj predmeta u KU, datum evidentiranja; datum izvršenja dela; datum dostavljanja krivične prijave tužiocu; broj krivičnih dela u okviru predmeta; broj učinilaca; zakonsku kvalifikaciju dela u skladu sa članom Krivičnog zakonika; operativne podatke o načinu izvršenja krivičnog dela i o mestu zločina. Evidentirani podaci o počiniocu obuhvataju: matični broj građanina; pol; godine starosti; prebivalište; obrazovanje; radni status; kriminalni status (da li se radi o ponovljenom krivičnom delu ili ne); zaposlenje; građanski status (u braku, ili ne); broj predmeta; državljanstvo; etnička pripadnost; adresa prebivališta; imena roditelja; preduzete mere. Evidentirani podaci o oštećenom licu obuhvataju: matični broj građanina; datum viktimizacije; iznos materijalne štete; status prebivališta; državljanstvo; etnička pripadnost; zaposlenje. Evidentirani podaci obuhvataju pol i starost, ukoliko je poznat identitet oštećenog. Podaci ne obuhvataju odnos između oštećenog lica i počinioca. Evidentiraju se i dodatni podaci o radnjama poduzetim po osnovu krivičnog predmeta (npr. aktivnosti policije, da li je tužilac odbacio krivičnu prijavu ili je došlo do promene u zakonskoj kvalifikaciji dela). Konačno, podaci o načinu izvršenja krivičnog dela se šifriraju i evidentiraju. Za kompletan popis podataka koji se evidentiraju, videti Aneks II. U svim predmetima, svi počinioci, sva dela, i oštećena lica se unose u sistem, u skladu sa uputstvima koja daje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kada postanu dostupni novi podaci o nekom predmetu, predmetni policijski službenik je obavezan da ažurira sistem unošenjem novih informacija, npr. unoseći odluku tužioca u datom predmetu. 2.1.2.3.

Numerisanje spisa predmeta i integrisani brojevi spisa

Standard Dobra je praksa za sistem da dodeli ‚broj incidenta’ prijavljenim događajima, i ‚integrisani broj spisa' (IFN) licima osumnjičenim da su počinila krivično djelo. Osoba je povezana sa incidentom preko IFN i broja incidenta. IFN bi trebalo zadržati kada predmet krene sa nivoa policije ka tužilaštvu i kasnije ka sudu i može se koristiti za praćenje osoba u sistemu kako bi aw izračunali specifične stope trošenja, prosečno vreme obrade i drugi indikatori učinka.

Procena U krivičnoj evidenciji (KU), kao i u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS), svakom predmetu se dodeljuje ‘KU broj“. Ovaj jedinstveni identifikacioni broj se prosleđuje tužilaštvu, ali krivična prijava primljena u tužilaštvu dobija drugi broj. 2.1.2.4.

Sistem klasifikacije počinjenih dela

Standard Prijavljene incidente treba klasifikovati korišćenjem standardnog sistema klasifikacije dela i treba da imaju jasno definisan odnos sa ‚optužbom’ dodeljenom osumnjičenom počiniocu. Šemu klasifikacije kriminala treba da ravnomerno primenjuju sve policijske stanice.

Procena

6

6

6

Srbija

Prilikom evidentiranja krivičnih dela i izrade izveštaja o krivičnom delu, koristi se standardni sistem klasifikacije dela koji je zasnovan na Krivičnom zakoniku, kao i na specijalnim odredbama o krivičnim delima iz drugih zakona (npr. Zakon o zaštiti podataka iz 2009. godine, Zakon o transplantaciji organa iz 2009. godine, itd.).

2.1.3. Protok podataka 2.1.3.1.

Sa lokalnog na centralni nivo

Standard Izveštaji o podacima iz lokalnih policijskih stanica treba da se podnose centralnim institucijama na jednoobraznim obrascima, uz korišćenje standardne klasifikacije krivičnih dela.

Procena Podatke u evidenciju o krivičnim delima (KU) najpre evidentira predmetni policijski službenik zadužen za dotični predmet, na osnovu informacija sadržanih u knjizi dnevnih događaja. Nakon toga, predmetni policijski službenik unosi podatke u Jedinstveni informacioni sistem, na osnovu informacija sadržanih u krivičnoj prijavi i na osnovu drugih internih policijskih izvora. Ovaj sistem se sastoji od više od 120 maski za unos podataka, od kojih je u svakom konkretnom predmetu relevantan samo određeni broj takvih maski. Statistički podaci se iz Jedinstvenog informacionog sistema ekstrahuju na mesečnoj osnovi (petog dana u mesecu koji sledi nakon meseca na koji se statistički podaci odnose) od strane Uprave za IT Ministarstva unutrašnjih poslova, korišćenjem standardnih tabela, uz klasifikaciju po vrsti krivičnog dela. Sistem je trenutno u fazi revizije sa ciljem da se Upravi za analitiku omogući da direktno vrši ekstrakciju podataka, što je trenutno samo delimično moguće. Ukupno, postoji 13 standardnih tabela (T1 do T13) za izradu statističkih podataka, uključujući sledeće: -

-

-

T1 (osnovni pokazatelji stanja javne bezbednosti) prikuplja sledeće informacije o krivičnim delima evidentiranim u svakoj područnoj policijskoj upravi u periodu na koji se statistički podaci odnose i u istom periodu prethodne godine radi poređenja: ukupan broj evidentiranih krivičnih dela tokom godine i tokom prethodne tri godine, procenat promena, procenat rešenih predmeta. Ova tabela prikuplja i slične podatke o prekršajima; saobraćajnim prestupima u kojima je bilo povređenih lica; i o požarima i eksplozijama); T2 (struktura krivičnih dela po oblastima kriminaliteta) prikuplja sledeće informacije o registrovanim krivičnim delima od strane svake područne policijske uprave tokom godine na koju se odnose statistički podaci i tokom prethodne godine, radi poređenja: ukupan broj počinjenih dela; ukupan broj opšteg kriminala; ukupan broj privrednog kriminala; ukupan broj visokotehnološkog kriminala; ukupan broj političkog kriminala; T3 (broj i struktura učinilaca) prikuplja sledeće informacije o počiniocima za svaku područnu policijsku upravu: ukupan broj prijavljenih lica; broj lica prijavljenih po osnovu opšteg kriminaliteta; broj osoba prijavljenih po osnovu privrednog kriminala; broj osoba prijavljenih po osnovu visokotehnološkog kriminala; broj osoba prijavljenih po osnovu krivičnih dela protiv životne sredine; broj punoletnih lica; maloletnih lica (ukupno; stariji maloletnici (16-18 godina); mlađi maloletnici (14-16 godina); deca (ispod 14 godina); broj lica lišenih slobode; broj lica u pritvoru;

7

7

-

-

-

ukupan broj lica koji ponovo čine krivično delo (osuđeni počinioci); stranih državljana; T4 (struktura opšteg kriminaliteta po poglavljima i grupama iz Krivičnog zakonika) prikuplja detaljne informacije o delima opšteg kriminaliteta (ukupan broj dela i broj po vrstama konkretnih dela opšteg kriminaliteta) (npr. ubistvo, krađa, iznuda); T5 (struktura ozbiljnih krivičnih dela opšteg kriminaliteta) radi isto što i tabela T4 ali vezano isključivo za najozbiljnija krivična dela iz oblasti opšteg kriminaliteta; T6 (pregled krivičnih dela po načinu identifikacije počinioca u momentu evidentiranja krivičnog dela) prikuplja sledeće detaljne podatke o opštem kriminalitetu: ukupan broj krivičnih dela opšteg kriminaliteta; broj krivičnih dela sa poznatim učiniocem; broj krivičnih dela u kojima je učinilac uhvaćen na delu (in flagrantia); broj krivičnih dela sa nepoznatim učiniocem; broj nerešenih krivičnih dela; broj i % rešenih predmeta; broj krivičnih dela za koje je prijavu dostavila policijska stanica; broj krivičnih dela koja je otkrila policijska stanica; T7 prikuplja sledeće informacije o licima prijavljenim za krivična dela opšteg kriminaliteta: broj prijavljenih lica; broj lica lišenih slobode; broj lica u pritvoru; broj lica koja čine ponovljeno krivično delo (osuđeni počinioci); broj maloletnih lica; broj stranih državljana; Ostale tabele prikupljaju informacije o aktivnostima različitih organizacionih jedinica u otkrivanju krivičnih dela opšteg kriminaliteta (T8), kao i o nekim konkretnim vrstama krivičnih dela privrednog kriminala (T9 - 12 različite vrste krivičnih dela), krivičnih dela sa elementima korupcije (T10 - 12 različite vrste krivičnih dela),visokotehnološkog kriminala (T11.1) i krivičnih dela protiv životne sredine (T11.2), kao i o licima prijavljenim za krivična dela visokotehnološkog kriminala i krivičnih dela protiv životne sredine (T11.3).

Sve tabele obezbeđuju informacije tako da analitički predstavljaju informacije po regionima (tj. za svaku od 27 područnih policijskih uprava). Po zahtevu, moguće je izraditi i podatke za lokalni nivo. Po zahtevu specifičnih korisnika moguće je izraditi i druge tabele, bilo od strane Uprave za IT ili od strane Uprave za analitiku. 2.1.3.2.

Pravila brojanja

Standard Smernice na međunarodnom nivou sugerišu da je u brojanju i prijavljivanju lica moguće primeniti pravilo 'glavnog dela". Pisana pravila za brojanje predmeta treba da tretiraju, u minimalnom slučaju, pitanja da li se primenjuje ili ne primenjuje pravilo “osnovnog dela”; kako se računaju višestruka krivična dela i kako se računaju krivična dela počinjena od strane više od jednog lica.

Procena U izradi ukupnih statističkih podataka, postoje standardne procedure i one se dostavljaju svim jedinicama. Primenjuju se sledeća osnovna pravila brojanja: ukoliko jedno lice istovremeno počini više krivičnih dela, svako delo se broji odvojeno (ne primenjuje se pravilo „osnovnog/glavnog dela“) ali se učinilac broji samo jednom; ukoliko je u neko krivično delo uključeno više učinilaca, krivično delo se broji samo jednom ali se počinioci broje svaki zasebno; ukoliko su protiv nekog lica pokrenute krivične prijave za različita krivična dela u okviru jednog predmeta, to lice se broji samo jednom. Pravila brojanja Kada se prikupljaju podaci koji će biti obuhvaćeni statistikom?

8

8

8

Primena pravila Kada se tužiocu podnosi krivična prijava, uz visok stepen sumnje po osnovu konkretnih dokaza

2.1.3.3.

Ne Svako krivično delo se broji zasebno Jedno krivično delo Broje se svi počinioci

Srbija

Da li se primenjuje pravilo „osnovnog dela“? Kako se broje višestruka krivična dela? Kako se broji krivično delo počinjeno od strane više počinilaca? Koliko lica se broji za delo koje je počinilo više lica?

Pokrivenost: geografska i institucionalna

Standard Podaci o prijavljenim kriminalnim incidentima u svim geografskim regionima i od strane svih odgovornih organa za sprovođenje zakona treba da budu evidentirani i uključeni u nacionalnu ukupnu statistiku.

Procena Evidentiranje podataka i izveštavanje o podacima o krivičnim delima vrše sve relevantne organizacione jedinice policije i sve specijalizovane jedinice. Ukupna statistika pokriva celokupnu teritoriju zemlje. 3

2.1.3.4.

Pravovremenost i učestalost

Standard Podaci o prijavljenim kriminalnim incidentima, oštećenim licima i osumnjičenim prestupnicima treba redovno da se dostavljaju centralnom organu.

Procena Uprava za IP, svakog meseca ekstrahuje statističke podatke iz Jedinstvenog informacionog sistema (petog dana svakog meseca).

2.1.4. Rezultat (Proizvodnja statistike) 2.1.4.1.

Validacija podataka

Standard Treba proveriti doslednost, preciznost i pouzdanost statističkih podataka. Ako se pojave nedoslednosti ili sumnje u pouzdanost podataka, potrebno je istražiti moguće izvore grešaka u kompilaciji podataka, slanju ili agregaciji.

Procena Jedinstveni informacioni sistem ima određene ugrađene interne logičke kontrole tokom faze unosa podataka kojima se osigurava doslednost, potpunost, i kvalitet unosa podataka. Sem toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad područnim i lokalnim organizacionim delovima policije radi verifikacije da se unose potrebne informacije. 2.1.4.2. 3

Statistička analiza podataka

Podaci o Kosovu po Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244 se ne uključuju u ukupnu statistiku.

9

9

Standard Analiza statistike o kriminalu i krivičnom pravosuđu pomaže da se korisnicima ukaže na vrednost takve statistike. Iako analizu politike i tumačenje podataka treba da obavljaju specijalisti za konkretnu oblast, veliki deo analitičkog posla može se obaviti u obliku jednostavne deskriptivne statistike, kao što su učestalost, procenti, stope i stope promene

Procena Uprava za IT prosleđuje statističke tabele Upravi za analitiku, koja vrši analizu statistike. Analiza obuhvata analizu trendova (obzirom da postoje podaci od 1991. godine), kako za opšti kriminalitet tako i za specifične vrste kriminaliteta, i izračunavanje stopa kriminaliteta po pojedinačnim područnim policijskim upravama. 4 Za geografsko prikazivanje stopa kriminaliteta koriste se mape, radi poređenja stopa između pojedinih područnih policijskih uprava i radi brze identifikacije crnih tačaka. 2.1.4.3.

Izveštavanje

Standard Podaci o prijavljenim kriminalnim incidentima, oštećenim licima i osumnjičenim počiniocima se redovno dostavljaju (najmanje jednom godišnje za prethodnu godinu) u objedinjenom obliku od strane centralnog organa. Broj evidentiranih incidenata u toku jedne godine se prijavljuje razvrstan po vrsti kriminala, dok se broj lica koja su bila u formalnom kontaktu sa policijom u toku jedne godine prijavljuje prema vrsti krivičnog dela; starosti; polu i državljanstvu. Podela evidentiranih incidenata i lica koja su bila u formalnom kontaktu po vrsti krivičnog dela treba da sadrži najmanje sledeće kategorije: ubistvo s predumišljajem; napad; silovanje; seksualni napad/ seksualno nasilje; seksualna dela protiv dece; pljačka; krađa; provala; provala u kuću; krađa motornog vozila; prevara; kriminal u vezi sa opojnim drogama; krijumčarenje opojnih droga; otmica; uključenost u organizovani kriminal; pranje novca; korupcija; trgovina ljudima; krijumčarenje migranata; visokotehnološki kriminal, i kriminal koji uključuje rasizam i ksenofobiju. 5

Procena Kriminalističke analize kakve su pomenute u prethodnom delu se obično rade kako mesečno, tako i periodično, za potrebe kriminalističke policije, ministra i direktora policije, odnosno kako za operativne tako i strateške potrebe. Takođe, rade se i za potrebe eksternih korisnika (Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije ili po zahtevima i za potrebe izveštavanja međunarodnih organizacija i tela - UN, SE i sl.) . Izveštaji se normalno izrađuju na srpskom jeziku, ali se neki izveštaji koji su namenjeni razmeni informacija sa drugim državama rade na engleskom jeziku. Slične analize se sprovode na regionalnom nivou (policijski okruzi), gde se takođe vrši integrisanje podataka o kriminalitetu sa osnovnim podacima radi praćenja rada jedinica policije i radi izračunavanja opterećenosti pojedinačnih policijskih službenika, pojedinačnih policijskih stanica i područne policije. Takvi podaci se integrišu u redovnu aktivnost izveštavanja od nivoa policijske stanice ka nivou područne policije, i dalje do Direkcije. 2.1.4.4.

4

Distribucija policijskih statističkih podataka

Ne postoji nikakva konkretna saradnja sa Republičkim zavodom za statistiku radi pribavljanja demografskih podataka na regionalnom nivou. 5 Na nivou EU, glavne vrste kriminaliteta koje se koriste za svrhu izveštavanja od strane Eurostata su ubistvo s predumišljajem, nasilno krivično delo (što obuhvata fizički napad, pljačku, i seksualna krivična dela), krađa, provala u stan, krađa motornih vozila, i nedozvoljena trgovina opojnim drogama. Sem toga, pravne tekovine EU ukazuju da je potrebno prikupljanje statističkih podataka o pranju novca, trgovini ljudima, i krivičnim delima koja uključuju rasizam i ksenofobiju.

10 10

10

Standard Distribucija podataka treba da obezbedi da se statistika o kriminalu i krivičnom pravosuđu koristi i da je korisna za svoje korisnike. Distribucija može biti u obliku interno ili eksterno objavljenih izveštaja, odgovora na zahteve za informacije, u posebnim tabelarnim prikazima ili u akademskim i naučnim forumima. Upotreba Interneta je ekonomičan i pravovremen način za dosezanje širokog kruga korisnika. Pored statističkih podataka, treba dostavljati informacije o metode koje se koriste za prikupljanje, obradu i analizu podataka, kao i definicije, pravila za računanje i druge meta-podatke kako bi se omogućilo razumevanje i shvatio kontekst i omogućilo pravilno tumačenje podataka

Procena Ne postoji distribucija policijskih podataka javnosti putem redovnih publikacija ili Interneta. Međutim, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog interesa, policija je obavezna da pruži informacije koje su od opšteg značaja građanima na njihov zahtev. Neke informacije se daju na konferencijama za štampu.

2.2. Statistički podaci o tužilaštvu 2.2.1. Uvod 2.2.1.1.

Institucije nadležne za prikupljanje podataka i upravljanje podacima

Sistem tužilaštva u Srbiji organizovan je na sledeći način: - Republički javni tužilac predstavlja najviši organ tužilaštva u Srbiji; - Na nižim nivoima postoje osnovni tužioci (od kojih svaki pokriva teritoriju nekoliko opština), viši i apelacioni tužioci (ukupno 64 kancelarije tužilaštva u zemlji). Postoje dva osnovna oblika prikupljanja podataka o tužilaštvu i upravljanja tim podacima: a. Prvi način je interni i njime upravlja Republičko javno tužilaštvo; b. Drugi način obavlja Statistički zavod Srbije, kome sva opštinska i okružna tužilaštva (odnosno sada osnovna i viša tužilaštva, sva tužilaštva koja vode prvostepeni postupak) dostavljaju statističke podatke na formularima za dotičnu jedinicu. Statistički podaci o kriminalitetu prikupljaju se od strane Sektora za socijalnu statistiku, Jedinice za statistiku o pravosuđu i izborima. 6


Unos podataka

Standard Podatke o svim pokrenutim optužbama i krivično gonjenim licima treba da evidentiraju odgovorni organi. Prag za pokretanje evidencije o krivičnom gonjenju (‚krivično gonjena lica’) treba da bude jasno definisan i treba otvoriti evidenciju jedinice za svaku osobu. Jasna pravila o evidentiranju podataka treba da budu data svim jedinicama odgovornim za evidentiranje podataka i primenjena jednoobrazno u celom sistemu. Evidencija o licima (evidencija jedinice) treba da jasno navede optužbu (jedna ili više optužbi) i detalje o odluci donesenoj u predmetu (npr. dolazak pred sud, osuda ili druga odluka tužioca). Evidencija o licima treba da sadrži podatke o starosti; polu; etničkoj pripadnosti; odnosu žrtva-učinilac; državljanstvu i geografskoj oblasti prebivališta.

6

Republički zavod za statistiku Republike Srbije sastoji se od 9 regionalnih odseka u centralnoj Srbiji (Valjevo, Zaječar, Kragujevac, Kraljevo, Leskovac, Niš, Smederevo, Užice i Šabac) i 5 regionalnih odeljenja u Autonomnoj pokrajini Vojvodina (Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica). Jedinica za statistiku pravosuđa i izbora trenutno zapošljava samo jedno lice, koje je obučeno na radnom mestu.

11

11

Srbija

Procena Svako tužilaštvo u nekom od svojih registara evidentira sve krivične prijave, bilo one koje se pokreću po službenoj dužnosti ili one koje tužilaštvo prima po policijskom izveštaju. U upotrebi se nalazi ukupno 34 različitih registara, koji se odnose na različite oblasti (za krivična dela, privredne prestupe, prekršaje, maloletna lica, itd.). Nisu svi registri relevantni na svakom nivou (na primer, krivična evidencija za maloletna lica popunjava se samo u višim tužilaštvima, jer osnovno tužilaštvo nema nadležnost u pravosuđu za maloletnike). U krivičnoj evidenciji svaki predmet – koji se pojavljuje u jednom redu – dobija redni broj. Prva kolona navodi redni broj kojim se predmet označava; ostale kolone sadrže podatke o datumu prijema predmeta; podnosiocu; broju učinilaca (ukoliko je više od jednog počinioca, navode se svi počinioci) i njihovi lični podaci (pol, starost, JMBG); zakonska kvalifikacija dela u skladu sa odredbom Krivičnog zakonika (ukoliko se radi o više krivičnih dela ili prekršaja, navode se sva dela); radnje koje je preduzelo tužilaštvo; relevantne aktivnosti drugih institucija. U svim tužilaštvima evidencije postoje u obliku dokumenta na papiru. Sem toga, u oko 50% tužilaštava, postoje i elektronski sistemi evidentiranja koji će se tokom narednih godina dodatno dalje razvijati do kompletnog sistema upravljanja predmetima. 7 Svako tužilaštvo može da koristi svoj sopstveni softver, ali svi su obavezni da uporedo s tim vode i „papirne“ evidencije. 2.2.2.2.

Numerisanje spisa predmeta i integrisani broj spisa

Standard Dobra je praksa da pojedinačnim gonjenim licima bude dodeljen ‚integrisani broj spisa' (IFN). Osoba treba da bude povezana sa policijskom evidencijom putem IFN-a. Potrebno je jasno identifikovati razlike koje postoje u šemama klasifikacije incidenta od strane tužilaštva i od strane policije. Potrebno je da se u sudskoj evidenciji čuva isti IFN kako bi on mogao da se koristi za praćenje osoba u sistemu i izračunavanje konkretne stope trošenja, prosečnog vremena obrade i drugih indikatora učinka.

Procena Svakom predmetu za koji tužilac odluči da ga pokrene dodeljuje se redni broj (po godini) u krivičnoj evidenciji. Taj broj je specifičan za svako tužilaštvo i ne koriste ga drugi akteri krivičnog pravosuđa (policija i sudovi).

2.2.2.3.

Sistem klasifikacije dela

Standard Evidencija jedinice o krivično gonjenim licima sadrži jednu ili više jasnih krivičnih optužbi uz upućivanje na relevantne zakonske odredbe. Razlike između šeme za klasifikaciju incidenata koju koristi tužilaštvo i koju koristi policija su jasno identifikovane. Šemu koja postoji za tužilaštvo jednoobrazno primenjuju svi tužioci.

Procena

7

Elektronske evidencije su u suštini samo kopije evidencija koje se vode u papirnoj formi. Automatizacija datira od 1996. godine, kada je prva pilot kompjuterizacija sprovedena na lokalnom nivou u jednoj opštini; taj proces je nastavljen 2001/2002 u Beogradu, na opštinkom i okružnom nivou. Trenutno, tužilaštva u svim većim gradovima u Srbiji imaju elektronske sisteme, mada je dalje proširenje na veći broj tužilaštava trenutno nemoguć usled finansijskih ograničenja.

12 12

12

Srbija

Tužilaštva primenjuju standardni sistem klasifikacije dela, i standardni sistem klasifikacije dela se primenjuje za statističke obrasce na osnovu konkretnih odredbi Krivičnog zakonika, kao i na osnovu drugih posebnih krivičnih propisa. Sistem koji primenjuje Republički zavod za statistiku je posebno veoma detaljan, i razvrstava dela po članu i stavu Krivičnog zakonika.

13

13


Od lokalnog do centralnog nivoa

Standard Podatke iz svih tužilaštava treba dostavljati na jednoobraznim obrascima nekoj centralizovanoj ustanovi.

Procena Za prenos podataka sa lokalnog na centralni nivo koriste se standardizovani obrasci. Kako je pomenuto u prethodnom odeljku, postoje dva osnovna zasebna toka podataka: a. Interni tok podataka od tužilaštava sa svakog nivoa na nivo koji mu je neposredno nadređen (tj. sa osnovnih na viša tužilaštva, sa viših na apelaciona, i konačno, sa apelacionih na Republičkog javnog tužioca); b. Prikupljanje statističkih podataka putem statističkih obrazaca od osnovnih opštinskih tužilaca do Republičkog zavoda za statistiku. Što se tiče prvog toka podataka, na svim nivoima koji proizvode statističke podatke koriste se iste standardne tabele. Ukupno postoji 11 tabela; svako tužilaštvo popunjava isključivo delove koji se odnose na polje rada dotičnog tužilaštva, pa stoga ne mora da znači da se popunjavaju sva polja. Sem toga, u određenim godinama potrebno je na zahtev Republičkog zavoda za statistiku popuniti i dodatne tabele, koje su usmerene prvenstveno na vrste kriminaliteta koje su u datom trenutku relevantne. Svako tužilaštvo ima bar jednog zaposlenog koji poseduje kompetencije u oblasti statistike koji ima radno zaduženje popunjavanja ovih tabela. Počev od 2007. godine, tabele su dostupne i u elektronskom Excel formatu. Statistički podaci se prikupljaju na godišnjem nivou, ručnim ekstrahovanjem i brojanjem informacija evidentiranih u krivičnim evidencijama i unošenjem zbira u Excel tabele. Tabele sadrže uglavnom proceduralne informacije o poslovima svakog pojedinačnog tužilaštva, iako postoje određena razdvajanja predmeta koja se tretiraju zavisno od vrste krivičnog dela. Posebno se prikupljaju statistički podaci o obimu posla okružnih i opštinskih tužilaštava; radu opštinskih i okružnih tužilaštava (nerešene prijave iz prethodne godine, nove primljene prijave, rešene prijave, odluke) i žalbe. Slični statistički podaci se takođe navode u tabelama po vrsti dela po članu Krivičnog zakona (ukoliko predmet uključuje više dela, broji se samo jedan predmet, po najozbiljnijem delu). U predmetima kojima se bavi tužilaštvo vezano za maloletna lica, zahtevi za statistikom su detaljniji. Kompletan spisak tabela nalazi se u Aneksu III. Što se tiče protoka podataka od tužilaštava ka Republičkom zavodu za statistiku, svako osnovno tužilaštvo dostavlja statističke podatke Jedinici za pravosuđe i izbore Sektora za socijalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku. Podaci se dostavljaju kao pojedinačni lični predmeti na jednom od dva standardna formata (SK1 i SK3). Ovi obrasci se popunjavaju odmah nakon što javni tužilac donese svoju odluku u predmetu. Tužilaštva posebno popunjavaju obrazac ‘SK-1’ za punoletna lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak i obrazac ‘SK-3’ za maloletna lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak (maloletna lica su lica starosti od 14 do 18 godina). Obrazac SK1 prikuplja lične podatke i podatke vezane za krivično gonjenje punoletnih lica, uključujući podatke o tome da li je dotično lice protiv koga se pokreće krivični postupak poznato ili ne; ime i prezime; pol, datum rođenja; zakonska kvalifikacija (najozbiljnijeg) dela uz navođenje člana i stava iz Krivičnog zakona ili drugih specijalnih krivičnih propisa; podaci o postupku i odlukama tužioca i dužina trajanja postupka.

14 14

14

Obrazac SK3 prikuplja informacije o maloletnim licima protiv kojih se vodi krivični postupak i podatke o opštini prebivališta; radnom statusu; etničkoj pripadnosti; državljanstvu; obrazovanju; da li je maloletno lice ranije osuđivano. Sakupljaju se takođe i posebni podaci o porodičnoj situaciji maloletnog lica, kao što su podaci o tome da li su roditelji aktivno zaposleni, itd. U aneksu IV nalazi se kompletan spisak podataka koji se unose u obrasce SK1 i SK3. Sami obrasci kao i metodologija njihovog popunjavanja se povremeno reviduju (poslednja revizija je bila 2007. godine). Obrasci se popunjavaju u papirnom obliku u mesečnim intervalima od strane administrativnog osoblja u pisarnici, pod odgovornošću tužioca odgovornog za konkretan slučaj. Popunjeni obrasci se dostavljaju poštom Republičkom zavodu za statistiku, gde se prvo vrši prijem u pisarnici Republičkog zavoda za statistiku, a zatim se prosleđuju Odeljenju za statističku obradu / Specijalnom odeljenju za šifriranje, gde se dodeljuju šifre a podaci iz validnih upitnika se unose u elektronsku bazu podataka. Upitnici koji su samo delimično popunjeni ne obrađuju se direktno, već se dostavljaju jedinici za statistiku o pravosuđu i izborima na pregled i proveru u kontaktu sa tužilaštvom. 8

2.2.3.2.

Pravila brojanja

Standard Smernice na međunarodnom nivou sugerišu da se može primeniti pravilo ‚glavnog krivičnog dela’ prilikom računanja i izveštavanja o licima. Pisana pravila za računanje treba da tretiraju minimalno pitanja da li se primenjuje ili ne pravilo glavnog krivičnog dela; kako se računa više krivičnih dela i kako se računaju krivična dela počinjena od strane više od jednog lica.

Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, postoje instrukcije u pisanom obliku koje regulišu izradu statistike. Postoji određeni broj pravila u Pravilniku broj 110-00242/2009-05 o radu tužilaštva (članovi 135-148). Te su odredbe po svojoj prirodi prilično uopštene i identifikuju samo vrste službenih evidencija koje su u korišćenju i daju opšti opis svake od njih. Uopšteno, predmeti se vode po članovima Krivičnog zakona i u tabelama po poglavljima Krivičnog zakona. Ukoliko jedan slučaj obuhvata više od jednog lica, ili ukoliko je u jednom predmetu počinjeno više dela, broji se samo jedan predmet po pravilu „osnovnog dela“. Republičko javno tužilaštvo trenutno radi na izradi preciznijih u putstava. Što se tiče toka podataka ka Republičkom zavodu za statistiku, Zavod dostavlja tužilaštvima pravila u pisanom obliku o načinu popunjavanja statističkih tabela. Između ostalog, instrukcije navode sledeća pravila brojanja: ukoliko jedan učinilac počini više krivičnih dela ili prestupa, broji se samo glavno delo (ali, druga dela se takođe evidentiraju). Kada u izvršenju dela učestvuje više od jednog učinioca, svako lice se broji zasebno, na posebnoj evidencije jedinice. Izgleda da sva tužilaštva konzistentno primenjuju ova pravila.

8

To se dešava posebno u pogledu tabela koje se izrađuju u većim organizacionim jedinicama tužilaštva, gde se može desiti da usled nedostatka vremena neka polja ostaju nepopunjena

15

15

Srbija

2.2.3.3.

Pokrivenosti: geografska i institucionalna

Standard Centralna institucija treba da formatira (objedinjuje) podatke iz evidencije jedinica od svih tužilaca sa mesnom nadležnošću.

Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, tužioci iz cele zemlje svoje statističke podatke dostavljaju na sledeći viši nivo, tako da statistički podaci koji se dostave Republičkom javnom tužilaštvu pokrivaju celu teritoriju zemlje i sve tužioce. Što se tiče prikupljanja podataka kod Republičkog zavoda za statistiku, Zavod dobija podatke od svih opštinskih i područnih kao i viših organizacionih jedinica tužilaštva i ti podaci obuhvataju i konačne odluke tužilaca, uključujući i žalbeni nivo. 2.2.3.4.


Standard Podatke iz svih tužilaštava treba redovno prikupljati i podnositi.

Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka Republičkog javnog tužilaštva, statistički podaci se jednom godišnje dostavljaju sa svakog nivoa na sledeći viši nivo gde se podaci objedinjuju (tj. od osnovnih na viša tužilaštva, od viših do žalbenih, i od žalbenih do Republičkog javnog tužilaštva). Što se tiče prikupljanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, obrasci se popunjavaju u papirnom obliku od strane administrativnog osoblja u svakoj osnovnoj organizacionoj jedinici tužilaštva i dostavljaju svakog meseca Sektoru za statističku obradu Republičkog zavoda za statistiku.

2.2.4. Rezultati (proizvodnja statističkih podataka) 2.2.4.1.

Validacija i statistička analiza podataka

Standard Potrebno je da se proverava doslednost, preciznost i pouzdanost statističkih podataka. Ako se pojave nedoslednosti ili sumnje u pouzdanost podataka, potrebno je obaviti istrage o mogućim izvorima grešaka u sastavljanju, slanju ili grupisanju podataka. Nakon što se utvrdi validnost i pouzdanost podataka, veći deo analize može se obezbediti u obliku jednostavne deskriptivne statistike, kao što su učestalost, procenti, stope i stope promena.

Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, svaka organizaciona jedinica tužilaštva garantuje validnost sopstvenih statističkih podataka. Obično se zapošljavaju iskusni radnici pisarnice koji su osposobljeni da na adekvatan način proizvedu objedinjene statističke tabele. Sem toga, kompjuterizovane Excel tabele imaju ugrađene određene automatske kontrole ulaznih podataka. Prvi viši nivo kome se podaci dostavljaju najpre vrši pregled podataka putem objedinjavanja i drugih provera (npr. zbirnih podataka). U slučaju netačnosti, ove organizacione jedinice stupaju u kontakt sa jedinicama koje su dostavile podatke radi potrebnih pojašnjenja.

16 16

16

Što se tiče podataka koje prikuplja Republički zavod za statistiku, validacija podataka se vrši direktno od strane Jedinice za statistiku pravosuđa i izbora. Nakon unosa podataka u bazu podataka, najpre se sprovode određene automatske logičke kontrole. Sem toga, ova jedinica vrši vizuelnu proveru konzistentnosti i kompletnosti podataka i, po potrebi, stupa u kontakt a organizacionom jedinicom tužilaštva koja je dostavila konkretne podatke, radi pojašnjenja. Godišnje se proizvede oko 50 tabela na osnovu podataka ekstrahovanih u jedinici za statističke evidencije. Ta jedinica ne vrši nikakve konkretne analize. Najveći broj proizvedenih tabela predstavlja ukupne zbirove i, u retkim slučajevima, određene indekse i promene u procentima radi ocene varijacija u vremenu. 2.2.4.2.

Izveštavanje i distribucija

Standard Broj lica protiv kojih se vodi krivični postupak u toku jedne godine bi trebalo da se dostavlja razvrstan po krivičnoj prijavi, uz upućivanje na relevantne zakonske odredbe. Pregled lica protiv kojih se vodi krivični postupak po vrsti krivičnog dela treba da sadrži najmanje sledeće kategorije: ubistvo s predumišljajem; napad; silovanje; seksualni napad/seksualno nasilje; seksualna dela protiv dece; pljačka; krađa; provala; provala u kuću; krađa motornog vozila; prevara; kriminal u vezi sa opojnim drogama; trgovina opojnim drogama; otmica; uključenost u organizovani kriminal; pranje novca; korupcija; trgovina ljudima; krijumčarenje migranata; visokotehnološki kriminal i kriminal koji uključuje rasizam i ksenofobiju.

Procena Republičko javno tužilaštvo izrađuje Godišnji izveštaj koji predstavlja statističke podatke o krivičnim predmetima, prekršajima i građanskim predmetima kao i o radu tužilaštva. Što se tiče krivičnih predmeta, sve agregatne tabele koje popunjavaju tužilaštva (videti Aneks III) na svim teritorijalnim nivoima (uključujući opštinska tužilaštva) se reprodukuju u Godišnjem izveštaju bez ikakve dodatne analize, ali uz određene narativne komentare. Izveštaj se izrađuje na srpskom jeziku. Svrha izveštaja je da se razumeju trendovi kriminala u zemlji, da se razume koncentracija određenih vrsta kriminaliteta u određenim područjima (crne tačke) i da se oceni rad tužilaštva. Iako se radi o dokumentu koji je javno dostupan, on se obično dostavlja samo ograničenom broju korisnika: godišnje se štampa 200 primeraka ovog izveštaja i primerci se prosleđuju Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj skupštini, Vladi, kao i svim tužilaštvima. Godišnji izveštaj se izrađuje svake godine u martu mesecu za prethodnu godinu. Statistički podaci koje izrađuje Republički zavod za statistiku daju se na uvid široj javnosti i svim zainteresovanim institucijama u godišnjoj publikaciji (koja je dostupna u štampanom i elektronskom obliku na Internet stranicama Republičkog zavoda za statistiku na srpskom i engleskom jeziku). Postoje dve zasebne godišnje publikacije, jedna koja se odnosi na punoletna lica, i jedna koja se odnosi na maloletna lica. Protok vremena između referentnog perioda i objavljivanja ovih izveštaja je oko 12 meseci. 9 Postoje i druge publikacije koje se odnose na pravosuđe a koje su dostupne na srpskom jeziku na internet stranicama Republičkog zavoda za statistiku. 9

Statistički godišnjak je dostupan na sledećoj Internet adresi: http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/en/god.htm.

17

17

Srbija

U pogledu internih podataka tužilaštva stepen statističke analize je ograničen. Podaci se normalno prezentuju u apsolutnim ciframa i porede se sa prethodnom godinom izračunavanjem procenta promene.

Osim godišnjeg statističkog izveštaja o sprovođenju pravde, rezime svakog od pomenutih izveštaja se publikuje negde u maju ili junu svake godine u obliku kratke godišnje izjave. 10 I od strane Republičkog javnog tužioca i od strane Republičkog zavoda za statistiku proizvede se ogromna količina podataka o krivičnom gonjenju koji se ne koriste za svrhu daljih analiza.

2.3. Sudska statistika 2.3.1. Uvod 2.3.1.1.

Institucije odgovorne za prikupljanje podataka i upravljanje podacima

Počev od 1. januara 2010. godine 11 pravosudni sistem Republike Srbije sastoji se od sledećeg: − Vrhovni kasacioni sud, koji predstavlja najviši organ pravosuđa u zemlji. Ovaj sud ima nadležnosti isključivo kao sud koji presuđuje po zakonu a ne kao sud koji prosuđuje o radu sudova; − 4 apelaciona suda, kao drugostepeni sudovi; − 26 viših i 34 osnovna suda kao prvostepeni sudovi (viši sudovi su prvostepeni sudovi za teža krivična dela). Sudovi prikupljaju podatke u dva osnovna oblika: a. Prvi je prikupljanje podataka kojim rukovodi Statističko odeljenje Ministarstva pravde 12 ; b. Drugi je prikupljanje podataka kojim rukovodi Republički zavod za statistiku, koji prima podatke direktno od svih prvostepenih sudova.


Unos podataka

Standard Odgovorni organi treba da evidentiraju podatke o svim optužbama i licima izvedenim pred sudove. Prag za pokretanje suđenja (‚lice izvedeno pred krivični sud’) treba da bude jasno definisan. Standardi koji postoje na međunarodnom nivou i na nivou EU ističu da bi sudski organi trebalo da koriste sistem zasnovan na evidenciji jedinice koji sadrži detalje o optužbi ili optužbama protiv svakog lica (po relevantnom odeljku/članu Krivičnog zakonika) i pravosnažnu sudsku odluku (oslobađajuća presuda ili osuda i podaci o kazni). Evidencija o licima treba da sadrži podatke o starosti; polu; etničkoj pripadnosti; odnosu žrtvaučinilac; državljanstvu i geografskoj oblasti prebivališta.

10

Ove izjave su dostupne na: http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/drugastrana.php?Sifra=0012&izbor=publikacija. Ti kratki izveštaji sadrže broj učinilaca, kako za dotičnu godinu tako i za prethodne četiri godine, razloženo po kategorijama krivičnih dela, kao i za pojedinačna dela u okviru kategorija, i broj počinilaca, za konkretnu godinu i tri prethodne godine, uz podatke o polu i starosti. 11 Pre januara 2010. godine, pravosudni sistem je bio organizovan na sledeći način: na vrhu sistema se nalazio Vrhovni sud (koji je imao nadležnosti i kao sud koji prosuđuje o radu sodova), a na nižem nivou su se nalazili apelacioni sudovi, 30 okružnih sudova (prvostepeni sudovi za krivična dela za koja je zaprećena kazna od više od 10 godina zatvora kao i neka konkretna krivična dela) i 138 opštinskih sudova (prvostepeni sudovi za krivična dela za koja je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 10 godina). 12 Ova jedinica se sastoji od 2 zaposlena (uključujući rukovodioca jedinice).

18 18

18

Na lokalnom nivou, u momentu kada sud primi izveštaj tužioca sa optužnicom, to se ručno evidentira kao sudski predmet u sudskom registru. Sudski registar se obično vodi samo u papirnom obliku, mada u nekim sudovima postoje i sudski registri u elektronskoj formi (npr. u Vrhovnom kasacionom sudu, od 2002. godine, gde postoje različiti registri zavisno od raspoloživih pravnih lekova pred Vrhovnim kasacionim sudom). U osnovnim sudovima se takođe evidentiraju i informacije o žalbama. Da bi se to postiglo, žalbeni sud dostavlja povratne informacije prvostepenom sudu.

2.3.2.2.

Numerisanje spisa predmeta i integrisani broj spisa

Standard Dobra je praksa da se pojedinačnim okrivljenim licima dodeli ‚integrisani broj spisa' (IFN) u sudskom spisu. Taj IFN bi trebalo da bude isti kao i onaj koji se dodeljuje evidenciji o licima na nivoima policije i tužilaštva. Evidencija o licu onda može da se poveže sa evidencijom policije i tužilaštva kroz IFN kako bi se izračunale konkretne stope trošenja, prosečno vreme obrade i drugi indikatori učinka. Razlike između šema klasifikacije incidenata koje primenjuju tužilaštvo i policija treba da budu jasno identifikovane.

Procena Nakon što sudska pisarnica primi optužnicu od tužioca, prvostepeni sud otvara spis predmeta i predmetu se dodeljuje jedinstveni identifikacioni broj. Obzirom da policija, tužilaštvo i sudovi ne koriste iste (automatizovane) sisteme za praćenje predmeta, oni samim tim ne koriste ni iste identifikacione brojeve kada dolazi do prenosa predmeta sa policije na tužilaštvo i sud.

2.3.2.3.

Sistem klasifikacije dela

Standard Pojedinačne evidencije o licima izvedenim pred sudove sadrže jednu ili više jasnih krivičnih prijava sa upućivanjem na relevantne zakonske odredbe. Razlike između šeme za klasifikaciju incidenata koju koristi tužilaštvo i policija treba da budu jasno identifikovane. Šema optužbe se jednoobrazno primenjuje u svim sudovima.

Procena Standardni sistem klasifikacije počinjenog dela koji koriste sudovi i koji se primenjuje u statističkim obrascima Republičkog zavoda za statistiku zasniva se na članovima i stavovima Krivičnog zakonika, i drugih specijalnih krivičnih propisa.


Sa lokalnog na centralni nivo

Standard Podaci iz svih sudova treba da se dostavljaju centralnoj instituciji u jednoobraznom formatu, koristeći šemu klasifikacije kriminala.

Procena

19

19

Srbija

Procena

Za prenos podataka sa lokalnog na centralni nivo koriste se standardizovani obrasci. Kako je pomenuto u ranijem tekstu, postoje dva odvojena toka podataka: a. Od sudova ka Ministarstvu pravde; konkretno, sudovi sastavljaju izveštaje o radu suda, odeljenja i sudija po propisanoj jedinstvanoj metodologiji i dostavljaju ih ministru, neposredno višem sudu, Vrhovnom kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva; b. Od svih prvostepenih sudova ka Republičkom zavodu za statistiku. Što se tiče internog protoka podataka, u primeni su dva standardna obrasca koja služe za objedinjavanje podataka na kvartalnom nivou o svim predmetima kojima se bavi svaki pojedinačni sud (interval je svakog 3/6/9/12 meseca, plus jednom u tri godine). Prvi od pomenutih obrazaca odnosi se na rad svakog pojedinačnog suda i sadrži podatke o broju starih i novih sudskih predmeta kao i o ukupnom broju predmeta dotičnog suda; prosečno opterećenje predmetima po sudijama; broj rešenih predmeta i broj nerešenih predmeta na kraju perioda izveštavanja; i podatke o kvalitetu rada (broj i procenat odluka po žalbama kojima se prva sudska odluka potvrđuje / menja / ukida). Drugi statistički obrazac prikuplja skoro iste informacije o radu svakog pojedinačnog sudije. Tabele se popunjavaju mesečno u Excel formatu i dostavljaju se elektronskom poštom na neposredni viši nivo, gde se vrši objedinjavanje podataka sa nižih nivoa. Kompletna reprodukcija korišćenih obrazaca nalazi se u Aneksu V. Statistički podaci koje izrađuju sudovi ne sadrže podele po vrsti krivičnog dela, nego broj predmeta po vrsti materije koju rade (npr. K, P, R ili Sl). Ministarstvo pravde povremeno dostavlja zahtev da se izradi izveštaj o vrsti krivičnih dela i kaznenoj politici koji predstavljaju povećanu krivičnu opasnost (npr. pranje novca, primanje mita). Što se tiče drugog opisanog toka podataka (od prvostepenih sudova ka Republičkom zavodu za statistiku), svi prvostepeni sudovi dostavljaju podatke Grupi za pravosudnu i rodnu statistiku u okviru Sektora za socijalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku kao pojedinačne evidencije o licima na standardnim obrascima. Popunjavanje obrazaca vrši se u momenu konstatovanja pravosnažnosti odluke saglasno zakonskim odredbama. Jedinice koje se posmatraju su počinioci i krivična dela. Odvojeno se prikupljaju statistički podaci o punoletnim i maloletnim licima (maloletna lica su lica starosti između 14 i 18 godina). Konkretno, na obrascu SK2 se prikupljaju podaci o osuđenim punoletnim licima, uključujući ime i prezime; pol; datum rođenja; opština prebivališta; radni status; zanimanje; etnička pripadnost; državljanstvo; građanski status; obrazovanje; recidivizam; zakonska kvalifikacija (najozbiljnijeg) krivičnog dela; da li je počinjeno više od jednog krivičnog dela, i ukoliko jeste koliko; vrsta odluke i glavna kazna; ukupan broj oštećenih lica, po polu i starosti; i podaci o dužini trajanja postupka. Obrazac SK4 prikuplja iste podatke o osuđenim maloletnim licima plus određene dodatne podatke, uključujući kazne na maloletnički zatvor ili vaspitne mere, i podaci o porodičnoj situaciji maloletnog lica (zanimanje i radni status roditelja, itd.). Kompletan spisak traženih podataka za obrasce SK2 i SK4 prikazan je u Aneksu VI. Povremeno se vrši revizija kako samih obrazaca tako i metodologije (poslednja revizija je izvršena 2007. godine). Obrasci se popunjavaju na papiru svakog meseca od strane administrativnog osoblja sudske pisarnice, pod odgovornošću predmetnog sudije. Obrasci se zatim dostavljaju poštom Republičkom zavodu za statistiku, gde ih najpre prima pisarnica Republičkog

20 20

20

2.3.3.2.

Srbija

zavoda za statistiku koja ih zatim prosleđuje Odeljenu za statističku obradu / Specijalno odeljenje za šifriranje, gde se svakom predmetu dodeljuje šifra a podaci iz važećih upitnika sa unose u elektronsku bazu podataka. Upitnici koji su samo delimično popunjeni se ne obrađuju direktno, već se dostavljaju Jedinici za statistiku pravosuđa i izbora na reviziju i proveru sa sudskim pisarnicama. 13 Pravila brojanja

Standard Jasna pravila o evidentiranju podataka treba da budu data svim jedinicama odgovornim za evidentiranje podataka i primenjena jednoobrazno u celom sistemu. Pisana pravila za računanje treba da tretiraju minimalno pitanja da li se primenjuje ili ne pravilo glavnog krivičnog dela; kako se računa lice osuđeno za više od jednog dela iste vrste (kao jedno lice ili kao dva ili više lica), i kako se računa lice koje se pojavljuje više od jednog puta u toku iste godine.

Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka u okviru Ministarstva pravde, od 2006. godine postoje pisane instrukcije koje regulišu produkovanje statističkih podataka. Sudovi dostavljaju statističke podatke Ministarstvu pravde u skladu sa odredbama Sudskim poslovnikom. Što se tiče prikupljanja podataka od starne Republičkog zavoda za statistiku, Zavod sudovima dostavlja pravila u pisanom obliku. Između ostalih instrukcija, navode se i sledeća pravila brojanja: ukoliko je jedan učinilac počinio više od jednog krivičnog dela ili prekršaja, broji se samo glavno delo (ali se takođe evidentiraju i ostala dela). Kada je u izvršenju krivičnog dela učestvovalo više od jednog lica, svako lice se broji zasebno kroz odvojenu jedinicu evidentiranja. Izgleda da svi sudovi jednobrazno primenjuju ove instrukcije. 2.3.3.3.

Pokrivenost: geografska i institucionalna

Standard Centralna institucija treba da formatira (objedinjuje) podatke iz jediničnih evidencija iz svih sudova sa mesnom nadležnošću.

Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, sudovi iz cele zemlje dostavljaju svoje statističke podatke sledećem nadređenom nivou, tako da statistički podaci koje prima Ministarstvo pravde obuhvataju sve sudove. Što se tiče prikupljanja podataka od starne Republičkog zavoda za statistiku, Zavod prima podatke od svih prvostepenih sudova i podaci obuhvataju sve konačne sudske odluke, uključujući i odluke na žalbenom nivou.

2.3.3.4.


Standard Podatke iz svih sudova treba redovno prikupljati i podnositi.

Procena 13

To se izgleda posebno dešava sa tabelama koje se popunjavaju u pisarnicama većih sudova, gde se može desiti da usled vremenskih ograničenja neka polja ostanu nepopunjena

21

21

Što se tiče internog protoka podataka (od sudova ka Ministarstvu pravde), statistički podaci se produkuju kvartalno (svakog 3/6/9/12 meseca), plus svake 3 godine. Što se tiče podataka koje prikuplja Republički zavod za statistiku, obrasci se popunjavaju u papirnom obliku od strane administrativnog osoblja svakog prvostepenog suda. Zavod po prvi put dobija podatke kada se po predmetu donese odluka u prvostepenom postupku, a nakon toga opet nakon iskorišćenih pravnih lekova, i nakon službenog zatvaranja sudskog predmeta (uključujući i odluku po žalbi na žalbenom nivou). Ovi podaci se dostavljaju mesečno Odeljenju za statističku obradu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

2.3.4. Rezultat (proizvodnja statistike) 2.3.4.1.

Validacija i statistička analiza podataka

Standard Potrebno je da se proverava doslednost, preciznost i pouzdanost statističkih podataka. Ako se pojave nedoslednosti ili sumnje u pouzdanost podataka, treba izvršiti istrage o mogućim izvorima grešaka u sastavljanju, slanju ili grupisanju podataka. Nakon što se utvrde validnost i pouzdanost podataka, dobar deo analize može da se obezbedi u obliku jednostavne deskriptivne statistike, kao što su učestalost, procenti, stope i stope promene.

Procena Što se tiče internog protoka podataka (od sudova do Ministarstva pravde), Statističko odeljenje Ministarstva prilikom objedinjavanja podataka vrši neku vrstu validacije podataka (npr. da utvrdi pogrešan zbir). Kada se utvrde nedoslednosti, ovo odeljenje stupa u kontakt sa dotičnim sudom i traži pojašnjenja. Što se tiče prikupljanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, validacija podataka se vrši direktno od starne Jedinice za statistiku o pravosuđu i izborima. Najpre se, nakon unosa podataka u bazu podataka, vrše određene automatizovane logičke kontrole. Osim toga, ova Jedinica vrši vizuelnu proveru konzistentnosti i kompletnosti podataka i, po potrebi, stupa u kontakt sa organizacionim jedinicama koje su dostavile izveštaj radi traženja pojašnjenja. Godišnje se izradi oko 50 tabela na osnovu podataka koji se ekstrahuju iz pojedinačnih statističkih evidencija. Ova jedinica ne vrši nikakve posebne analize. Najveći deo proizvedenih tabela sadrži apsolutne cifre, a u nekim malobrojnijim slučajevima i određene indekse i procente promena radi procene promena do kojih dolazi u određenom vremenskom periodu.

22 22

22

Izveštavanje i distribucija

Standard Broj lica osuđenih u toku jedne godine bi trebalo da bude podnesen razvrstan po vrsti kriminala; starosti; polu i državljanstvu. Pregled krivično gonjenih lica po vrsti krivičnog dela treba da sadrži najmanje sledeće kategorije: ubistvo s predumišljajem; napad; silovanje; seksualni napad / seksualno nasilje; seksualna dela protiv dece; pljačka; krađa; provala; provala u kuću; krađa motornog vozila; prevara; kriminal u vezi sa opojnim drogama; trgovina opojnim drogama; otmica; uključenost u organizovani kriminal; pranje novca; korupcija; trgovina ljudima; krijumčarenje migranata; visokotehnološki kriminal i kriminal koji obuhvata rasizam i ksenofobiju.

Procena Ministarstvo pravde ne vrši javnu distribuciju internih statističkih podataka o radu i učinku sudova. 14 Ti podaci uglavnom služe za svrhu obavljanja internih procena, usmerenih na racionalizaciju pravosudnog sistema. Neke od tih statističkih podataka može takođe da koristi i Ministar u svojim izjavama kao i na službenim sastancima. Statistički podaci o sudovima dostupni su i za svrhu prikupljanja podataka od strane CEPEJ. Statistički podaci koje izrađuje Republički zavod za statistiku distribuišu se široj javnosti i svim zainteresovanim institucijama putem godišnje publikacije na srpskom jeziku koja je dostupna samo u papirnom obliku. Ne postoje dve zasebne godišnje publikacije, jedna za punoletna i jedna za maloletna lica. Protok vremena između referentnog perioda i publikacije ovih izveštaja je oko 12 meseci. I od strane Ministarstva pravde i od strane Republičkog zavoda za statistiku proizvede se ogromna količina podataka o sudovima koji se ne koriste za svrhu daljih analiza.

2.4.

Statistika o pranju novca

Standard Direktiva 2005/60/EZ o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca sadrži više minimalnih stavki o kojima treba da postoje dostupni statistički podaci. Radna grupa Eurostata trenutno sprovodi pilot sakupljanje podataka o vrlo specifičnom spisku podataka o pranju novca na osnovu Direktive 2005/60/EZ. 15 Spisak sadrži podatke o broju prijava sumnjivih transakcija (STRs - Suspicious Transaction Reports), prijava gotovinskih transakcija (CTR - Cash Transaction Reports), nalozima za odlaganje transakcije, istragama pranja novca, otkrivenim operacijama krijumčarenja gotovine, sumnjivim gotovinskim aktivnostima na granicama, prijavama sumnjivih transakcija koje su bile predmet istrage organa za sprovođenje zakona i prijavama sumnjivih transakcija koje nisu bile predmet istrage, kao i broju zaposlenih sa punim radnim vremenom (ili sa ekvivalentom punog radnog vremena) koji rade na poslovima vezanim za pranje novca u finansijsko-obaveštajnoj jedinici i agencijama za sprovođenje zakona. Pored toga, treba da se prikupljaju podaci o broju pokrenutih optužbi, razvrstani po gore navedenim osnovama, kao i podaci o broju osuđujućih i oslobađajućih presuda za takve optužbe. Podaci o osuđenim i oslobođenim licima treba da budu podeljeni tako da navode i ‚treću stranu’ i ‚samo-pranje’, po optužbi, vrsti kazne, starosti, polu i nacionalnosti. Statistički podaci o broju postupaka zamrzavanja i trajnog oduzimanja i broju zahteva primljenih za naloge za zamrzavanje i trajno oduzimanje treba da ukažu na vrednost zamrznute i trajno oduzete imovine i povraćenih iznosa. Predviđa se da primarni izvor podataka u okviru organa za sprovođenje zakona bude finansijsko obaveštajna jedinica (FIU - Financial Intelligence Unit)

14

Na Internetu je dostupan samo Godišnji izveštaj o radu Vrhovnog suda, na adresi http://www.vrh.sud.rs/code/navigate.php?Id=27 15 Set indikatora koje je pilotirao Eurostat (još uvek) ne predstavljaju obavezujuće standarde EU, ali oni ipak daju značajne smernice u vezi razvoja prioriteta za podatke o pranju novca u okviru Evropske unije.

23

23

Srbija

2.3.4.2.

Procena 2.4.1. Institucije koje učestvuju statističkih podataka

u

prikupljanju

podataka

i

izradi

Uprava za sprečavanje pranja novca (APML) je finansijsko-obaveštajna jedinica Srbije (FIU), nadležna za sprovođenje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Uprava je administrativno telo u okviru Ministarstva finansija. Zakon, koji je po prvi put usvojen 2002. godine, naknadno je menjan, poslednji put 2009. godine, radi usklađivanja sa Trećom Direktivom EU o suzbijanju pranja novca. 16 2.4.2. Unos podataka Za svrhu prikupljanja podataka, u Članu 2 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma date su relevantne definicije pranja novca i finansiranja terorizma. Tela koja su obavezna da podnose izveštaje jedinici FIU o finansijskim transakcijama navedena su u Članu 5 Zakona. Taj spisak je u skladu sa Trećem Direktivom EU o suzbijanju pranja novca i on uključuje banke, menjačnice, investicione fondove, osiguravajuća društva, i ostale provajdere finansijskih i ne-finansijskih usluga (kompletan spisak tela obaveznih da podnose izveštaje dat je u Aneksu VII). Pomenuta tela obavezna su da finansijsko obaveštajnoj jedinici FIU dostavljaju izveštaje sa informacijama o dve glavne vrste transakcija: − Izveštaji o sumnjivim transakcijama (STR), tj. transakcijama kod kojih postoji sumnja o pranju novca i finansiranju terorizma. Jedinica FIU je izradila spisak uobičajenih indikatora za identifikaciju sumnjivih transakcija; 17 − Izveštaji o gotovinskim transakcijama (CTR) čiji iznos prelazi EUR 15.000. Sem toga, jedinica FIU dobija podatke koje dostavljaju jedinice FIU iz drugih država, kao i podatke od policije, supervizora, i drugih državnih organa. O pomenutim aktivnostima prikupljaju se sledeći statistički podaci: − Broj izveštaja o sumnjivim transakcijama (STR) podnesenih Upravi, po obveznicima izveštavanja; − Broj izveštaja o gotovinskim transakcijama podnesenih Upravi, po obveznicima izveštavanja; − Broj izveštaja o prekograničnim transferima novca (preko EUR 10.000); − Broj izveštaja primljenih od drugih državnih organa, uključujući tela za vršenja nadzora, po telima (Tužilaštvo, Policija, Poreska uprava, Devizni inspektorat, Uprava carina, Bezbednosno-informativna agencija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti); − Broj izveštaja dostavljenih drugim državnim organima, uključujući tela za vršenja nadzora, po telima (Tužilaštvo, Policija, Poreska uprava, Devizni inspektorat, Uprava carina, Bezbednosno-informativna agencija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti); − Razmena informacija sa jedinicama FIU drugih zemalja (broj poslatih zahteva, broj primljenih zahteva, ukupno); − Podaci o krivičnom gonjenju i osuđujućim presudama po osnovu pranja novca: broj krivičnih prijava, broj pokrenutih optužnica, broj osuđujućih sudskih presuda, broj pravosnažnih sudskih odluka;

16 17

Zakon se može naći na srpskom jeziku na Internet stranicama Jedinice FIU Srbije (http://www.apml.org.rs/). Set indikatora se može naći na Internet stranicama Jedinice FIU Srbije (http://www.apml.org.rs/).

24 24

24

Iako su statistički podaci koje formatira/objedinjuje sama Uprava veoma sveobuhvatni, primljeni podaci od krivičnog pravosuđa sadrže samo malobrojne detaljne podatke o profilu počinilaca. 2.4.3. Protok podataka Podaci o pojedinačnim transakcijama dostavljaju se na dnevnoj osnovi kada obveznici izveštavanja utvrde gotovinske transakcije koje prelaze definisani prag ili kada primete sumnjive transakcije. Saradnja sa akterima koji su izvan bankarskog sektora – posebno iz sektora nekretnina, u kome je sve do nedavno nivo izveštavanja bio nedovoljan – je tokom poslednjih godina unapređena. Određeni broj obveznika izveštavanja (npr. banke, osiguravajuća društva, menjačnice) vrše unos i prenos podataka putem elektronskog sistema pod nazivom Informacioni sistem za upravljanje transakcijama (Transaction Management Information System TMIS). U svakom od ovih obveznika izveštavanja po jedno lice ima pristup ovom sistemu. Čim se izvrši unos nekog obrasca, sistem potvrđuje njegov prijem. Sistem se trenutno ažurira da bi se omogućila dvosmerna komunikacija preko sistema koja bi omogućila jedinici FIU da traži i prima sve informacije vezane za transakciju koja je predmet izveštaja. Sistem sprovodi određene automatske kontrole kvaliteta podnesenih izveštaja. Ukoliko se utvrde bilo kakve nedoslednosti, telefonski se stupa u kontakt sa obveznikom izveštavanja. Oni obveznici koji (još uvek) nemaju pristup „online“ sistemu izveštavanja propisane obrasce popunjavaju na papiru i kurirski dostavljaju jedinici FIU. Podnošenje podataka od drugih državnih organa takođe se obavlja u papirnom obliku. Odmah nakon prijema izveštaja na papiru, ti izveštaji se unose u elektronski sistem za upravljanje predmetima (CDMS). Obrasci koji su dostavljeni elektronski se automatski unose u ovaj sistem. Sistem svakom unetom predmetu dodeljuje jedinstveni identifikacioni broj. Elektronski sistem CDMS se koristi za analizu podataka i omogućava vršenje specifičnih pretraga po različitim kriterijumima. 2.4.4. Unos podataka Statistički podaci o izveštajima o transakcijama se ekstrahuju iz sistema za upravljanje predmetima CDMS jednom godišnje (ili češće, po potrebi). Sistem omogućava isključivo automatsku produkciju zbirova za svaki od izabranih kriterijuma. Podaci se nakon toga kopiraju u Excel tabele radi prezentacije i analize. Statistički podaci se rade za celu proceduru, tj. od podnošenja izveštaja o predmetu jedinici FIU do krivične presude (ukoliko je do nje došlo). Statističke tabele se reprodukuju u godišnjem izveštaju jedinice FIU koju ona podnosi Vladi. Analiza podataka iz izveštaja je veoma bazična, sa apsolutnim iznosima/brojevima i određenim procentima koji ukazuju na varijacije tokom vremena. Ovaj izveštaj je poverljive prirode. Jedini oblik distribuisanja statističkih podataka iz izveštaja javnosti je kroz izjave za štampu koje određeni viši zvaničnici povremeno daju (npr. broj sumnjivih transakcija ili broj gotovinskih transakcija, broj sudskih osuđujućih presuda za pranje novca).

25

25

Srbija

− Podaci o krivičnom gonjenju i osuđujućim presudama po osnovu privrednih prestupa: broj krivičnih prijava, broj pokrenutih optužnica, broj osuđujućih sudskih presuda, broj pravosnažnih sudskih odluka.

Svakih šest meseci takođe se izrađuju statistički podaci za Stručnu komisiju za procenu mera za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma (MONEYVAL) u okviru Saveta Evrope. Sem toga, jedinica FIU izrađuje i tabele kojima se analizira kvalitet izveštavanja (npr. izveštavanja od strane banaka), i one su namenjene isključivo za internu upotrebu. Statistički podaci se uglavnom koriste za obuku obveznika izveštavanja, za procenu njihovih aktivnosti u izveštavanju kao i za praćenje efikasnosti zaposlenih u jedinici FIU.

2.5.

Statistički podaci o trgovini ljudima (TIP)

Standard Na osnovu relevantnih Okvirnih odluka Saveta EU i Direktiva Saveta o trgovini ljudima, kao i Protokola Ujedinjenih nacija o sprečavanju, suzbijanju i kažnjavanu trgovine ljudima, Evropska komisija - Generalni direktorat za pravosuđe, slobodu i bezbednost je naručila izradu ekspertskog izveštaja koji sadrži preporuke za standardizovane, uporedive podatke o žrtvama, trafikantima, procesu trgovine ljudima, načinu na koji krivično pravosuđe odgovara na trgovinu ljudima. 18 Podaci koji se prikupljaju 19 sadrže: ukupan broj identifikovanih žrtava po zemlji godišnje (razvrstano prema polu, starosti, nacionalnosti, državi rođenja, kao i vrsti eksploatacije); ukupan broj žrtava po zemlji godišnje koje su sarađivale sa organima za sprovođenje zakona; ukupan broj trafikanata po zemlji godišnje (po uhapšenim licima, optuženim licima (pod kojim optužbama), broja započetih istraga, i broja uspešno završenih istraga (razvrstane prema polu, starosti, nacionalnosti, zemlji rođenja i vrsti eksploatacije). Pored toga, treba prikupljati statistiku o broju krivično gonjenih i osuđeni trafikanata godišnje (po optužbi, razvrstani prema polu, starosti, nacionalnosti, državi rođenja i vrsti eksploatacije), kao i podatke o kaznama i o žrtvama koje su svedočile na sudu i podnosile zahteve za naknadu štete, po vrsti optužbe.

Procena 2.5.1. Institucije koje učestvuju u prikupljanju podataka i izradi statistike Statističke podatke o žrtvama trgovine ljudima (punoletnim i maloletnim licima) prikuplja Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, koja je osnovana 2004. godine u okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Njena misija je identifikacija i pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima i zaštita njihovih prava. Za svrhu prikupljanja podataka, trgovina ljudima je definisana u skladu sa Krivičnim zakonom Srbije (Član 388 ‘Trgovina ljudima’). Sem toga, statistički podaci o trafikerima (kao i određeni podaci o žrtvama) vode se u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprava Granične policije. 2.5.2. Unos podataka Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima vodi bazu podataka o identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, a softver za ovu bazu je izrađen u okviru projekta koji je realizovao ICMPD. Žrtvu mogu da identifikuju različite institucije: u 18

Republika Austrija, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova i IOM - Međunarodna organizacija za migracije. Smernice za prikupljanje podataka o trgovini ljudima, uključujući i uporedive pokazatelje. februar 2009. godine. Dostupno na: http://www.emn.at/modules/typetool/pnincludes/uploads/IOM_Vienna_AT_MoI_Guidelines%20for%20the%20Collection %20of%20Data%20on%20THB.pdf 19 Treba napomenuti da preporuke nisu obavezujuće, ali su dobra polazna tačka za eventualni razvoj standarda EU o konkretnoj statistici o kriminalu i krivičnom pravosuđu u pogledu trgovine ljudima.

26 26

26

Za evidentiranje podataka o svakoj žrtvi koristi se jednoobrazni formular. Traženi podaci uključuju sledeće podatke o žrtvi i konkretnom predmetu trgovine ljudima: ime i prezime, pol, datum i mesto rođenja, zemlja rođenja, zemlja i mesto prebivališta, državljanstvo, građanski status, obrazovanje, radno iskustvo, podaci o porodici, podaci o obezbeđenoj pomoći, podaci o turi korišćenoj za trgovinu ljudima i vremenu, kao i o vrsti, trajanju i drugim aspektima eksploatacije. U Aneksu VIII je dat kompletan spisak podataka koji se evidentiraju. Informacije o trafikerima se evidentiraju u zasebnoj bazi podataka o trgovini ljudima od strane Granične policije i Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, podaci o krivičnom delu trgovina ljudima iz člana 388. KZ RS, kao i o učiniocima i oštećenima – žrtvama, unose i na JIS MUP-a u okviru programskog sistema „Krivična dela i učinioci“, kao i sva druga krivična dela koja se godine po službenoj dužnosti. Nadležni policijski službenik najpre popunjava standardni obrazac u papirnom obliku pre nego što se krivična prijava dostavlja javnom tužilaštvu. Evidentirani podaci obuhvataju osnovne podatke o delu (vrsta eksploatacije, vreme i mesto); detaljniji opis dela (način izvršenja krivičnog dela, krivotvorena dokumenta, itd.), lični podaci o počiniocu (ime i prezime, pol, starost, datum i mesto rođenja, državljanstvo, zanimanje, da li postoje elementi organizovanog kriminala, itd.); i podatke o žrtvama (broj žrtava, državljanstvo, pol, starost, itd.). U Aneksu IX je dat kompletan spisak podataka koji se evidentiraju. 2.5.3. Protok podataka Standardni obrazac o žrtvama trgovine ljudima obično popunjava jedno od dva zaposlena lica Agencije koja su nadležna za kontakt sa žrtvama gde god se one nalazile kao i za administraciju baze podataka. Obrasci se popunjavaju elektronski u elektronskoj bazi podataka, iako se vode i obrasci u papirnom obliku. Baza podataka je u upotrebi počev od 2005. godine (ažurirana verzija baze podataka ICMPD još nije operativna). Podaci o žrtvama se evidentiraju u skladu sa stavkama koje su pobrojane u ranijem tekstu. Sem toga, evidentiraju se i određeni podaci o trafikerima, mada se glavni deo podataka o počiniocima pohranjuje u bazu podataka u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Administriranje baze podataka o trafikerima vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, i ova baza podataka je u upotrebi od 2005. godine. Podaci o trafikerima se evidentiraju u skladu sa elementima pobrojanim u ranijem tekstu. Sem toga, evidentiraju se i određeni podaci o žrtvama, mada se glavni deo podataka o žrtvama pohranjuje u bazu podataka koju vodi Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima. U bazu podataka o trafikerima ne unose se nikakvi naknadni podaci o naknadnim fazama sudskog procesa (tužilaštvo i sudski postupak). Obrasci se unose u bazu podataka mesečno, preko ICMPD softvera i dostavljaju se Ministarstvu rada o socijalne politike i Ministarstvu unutrašnjih poslova. 2.5.4.

Izlaz podataka

27

27

Srbija

najvećem broju slučajeva to je policija, ali to mogu da budu i centri za socijalni rad, sigurne kuće, NVO, UNHCR, kao i sama Agencija. Agencija je izradila jednoobraznu listu indikatora koju koriste svi relevantni akteri za svrhu identifikacije žrtava.

Što se tiče baza podataka o žrtvama, statistika iz ovih baza se ručno izvlači i izračunava na osnovu ovih baza u mesečnim intervalima. 20 0 Podaci u izveštajima o žrtvama sadrže ukupan broj identifikovanih žrtva; broj žrtava koji potvrđuje policija; broj potencijalnih žrtava; vrsta eksploatacije (seksualna, radna, prinudni brak, prinudno vršenje krivičnih dela, usvajanje); starost (maloletna, punoletna lica); pol; država porekla žrtve. Izrađuju se zasebni izveštaji sa statističkim podacima o punoletnim i maloletnim žrtvama. Ovi podaci se u mesečnim intervalima dostavljaju ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu rada i socijalne politike, a po zahtevu i NVO, studentima, novinarima. Osim ovih mesečnih statističkih tabela, Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima izrađuje i Godišnji izveštaj sa komentarima o statističkim tabelama i ostalim objašnjenjima o novim događanjima u ovoj oblasti. Taj izveštaj se dostavlja Ministarstvu rada i socijalne politike i drugim resornim ministarstvima. Iako izveštaj nije strogo poverljiv, on nije javno dostupan. Analiza podataka sadržana u izveštaju je vrlo bazična, i predstavlja samo apsolutne cifre i određene procente. Što se tiče baza podataka o trafikerima, statistički podaci se ekstrahuju i izračunavaju na mesečnom nivou. 21 Statistički podaci se objavljuju online na Internet stranicama Ministarstva unutrašnjih poslova svakih 6 meseci za prethodni šestomesečni period. 22 I, konačno, podaci se dostavljaju i u Godišnjem izveštaju o trgovini ljudima koji radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, i taj izveštaj sadrži sledeće podatke: -

Broj krivičnih prijava, broj osumnjičenih lica, broj žrtava, i broj počinjenih dela za svaku godinu počev od 2000. godine Broj prijavljenih učinilaca za delo trgovine ljudima, po polu Broj žrtava trgovine ljudima po starosti i polu Broj žrtava trgovine ljudima po državljanstvu Broj žrtava trgovine ljudima po vrsti eksploatacije, polu i starosti Broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima smeštenih u sigurne kuće za žene žrtve TLJ, po državljanstvu, u godišnjim intervalima, počev od 2000. godine Broj krivičnih prijava kada postoji sumnja da se radi o delu TLJ u skladu sa Članom 388 Krivičnog zakona, po organizacionoj jedinici koja podnosi prijavu Broj krivičnih prijava po vrsti eksploatacije (seksualna, radna, prinudni brak, prosjačenje, prinudno izvršenje krivičnih dela, trgovina ljudskim organima). Broj učinilaca dela TLJ po polu i državljanstvu Broj žrtava TLJ, po polu i starosti (do 14 godina, 14-18 godina, preko 18 godina) Broj žrtava TLJ po državljanstvu Broj žrtava TLJ po vrsti eksploatacije, polu i starosti (maloletna / punoletna lica)

20

Automatska ekstrakcija statističkih podataka nije bila moguća u staroj bazi podataka, ali će u novoj verziji biti moguća. Automatska ekstrakcija statističkih podataka nije bila moguća u staroj bazi podataka, ali će u novoj verziji biti moguća 22 http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/trgovina-ljudima.h 21

28 28

28

Standard Iako je nacionalno krivično zakonodavstvo u EU o krivičnim delima koja uključuju rasizam i ksenofobiju još uvek raznovrsno 23 , zemlje članice EU moraju da preduzmu neophodne mere radi usklađivanja sa Okvirnom odlukom Evropskog saveta 2008/913/JHA o borbi protiv rasizma i ksenofobije putem krivičnog zakonodavstva do 28. novembra 2010. god. 24 U Evropskoj uniji, podatke o krivičnim delima rasizma, antisemitizma i krivičnim delima sa ekstremističko desničarskim motivom koje prijavljuje policija prikuplja i podnosi Agencija Evropske unije za osnovna prava (FRA - Fundamental Rights Agency). 25 Dostavljeni podaci uključuju i dela podstrekivanja i krivične incidente sa sumnjivim rasističkim, antisemitskim i ekstremističkim desničarskim motivom. 26 Iako nije obavezujuće, podnošenje podataka o ove tri široke vrste kriminala sugeriše standard koji je u fazi razvoja na nivou EU koji treba da sadrži sledeće podatke: godišnji broj ‚rasističkih krivičnih dela' koje prijavi policija, ‚antisemitskih krivičnih dela’ i krivičnih dela sa ‚ekstremističkim desničarskim motivom’; godišnji broj krivično gonjenih lica i broj optužbi iniciranih za svaku od ove tri 3 vrste kriminala; godišnji broj lica osuđenih i oslobođenih optužbi za svaku od ove 3 vrste kriminala (po optužbi, starosti, polu i državljanstvu).

Procena 2.6.1. Prikupljanje podataka o krivičnim delima koja uključuju rasizam i ksenofobiju Krivična dela koja uključuju rasizam i ksenofobiju i druga krivična dela mržnje delimično su obuhvaćena Krivičnim zakonikom u Članu 317 (Izazivanje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti) i smatraju se kršenjem ovog člana. 27 Po osnovu ove odredbe, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima izveštaje sa statističkim podacima o krivičnim prijavama za etnički, verski i rasno motivisane incidente, U programski sistem „Krivična dela i učinioci“ evidentiraju se sve krivične prijave podnete zbog izvršenja gore navedenog krivičnog dela - iz čl. 317. KZRS (sa već navedenim podacima o učiniocima i samom krivičnom delu), ali i drugih krivičnih dela koja se mogu svrstati u ovu kategoriju (iz člana 129., 130., 131., člana 174., zatim čl. 370. i 387. KZ RS). Takođe, u Upravi za analitiku i analitičkim službama svih područnih policijskih uprava, prikupljaju se i obrađuju podaci o svim drugim krivičnim delima, prekršajima i drugim incidentima motivisanim nacionalnom, rasnom ili bilo kojom drugom netrpeljivošću, pri čemu se podaci kako o učiniocima, tako i oštećenima iskazuju i prema polu, storosti, nacionalnoj pripadnosti (ukoliko se lice samo izjasni, odnosno uz njegov pristanak – kao i kod svih drugih slučajeva). O ovoj problematici se sačinjavaju redovni – mesečni i periodični izveštaji kako za interne potrebe, tako i za potrebe 23

Iako se konkretne formulacije razlikuju, nacionalno krivično zakonodavstvo uglavnom propisuje da je ‚podsticanje na [diskriminaciju], [mržnju], ili [nasilje] na osnovu [rase], [boje], [nacionalnog ili etničkog porekla]’ krivično delo. Osim toga, neki nacionalni zakoni identifikuju rasističke, ksenofobične ili antisemitske motive, kao otežavajući faktor u drugim krivičnim delima. 24 Videti Okvirnu odluku Saveta 2008/913/JHA od 28. novembra 2008, o borbi protiv određenih oblika i načina http://eurizražavanja rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava, SL L 328/55. Dostupno na: lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2008:328:0055:0058:EN:PDF 25 Podatke prikuplja FRA u skladu sa članom 4 (1) (a) Regulative Saveta (EZ) br. 168/2007 od 15. februara 2007. godine o osnivanju Agencije za osnovna prava EU. Pogledati http://fra.europa.eu/fraWebsite/material/pub/FRA/reg_168-2007_en.pdf 26 Pogledati, na primer, FRA, Uporedni prikaz nalaza iz izveštaja RAXEN nacionalnih kontakt tačaka 2001-2004, Sažeti izveštaj, na str.27. Dostupno na: http://fra.europa.eu/fraWebsite/material/pub/comparativestudy/CS-RV-05-SUM.pdf 27 (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

29

29

Srbija

2.6. Statistika o krivičnim delima koja obuhvataju rasizam i ksenofobiju

izveštavanja eksternih korisnika, među kojima su i brojne međunarodne organizacije i njihova tela. Sem Krivičnog zakonika, i Zakon o zabrani diskriminacije koji je usvojen 2009. godine (Službeni list 22/09, od 26. marta 2009.) sadrži odredbe o diskriminatornom ponašanju.

30 30

30

3

3.1.1.1. Izveštavanje o podacima na evropskom nivou Standard Na nivou EU, osnovne vrste kriminala o kojima je neophodno dostavljati podatke Eurostatu uključuju ukupan broj krivičnih dela, ubistva, nasilni kriminal (koji se sastoji od fizičkog napada, pljačke i seksualnih dela), pljačke, provale u kuće, krađe motornih vozila i krijumčarenja droge. U granicama nacionalnog krivičnog zakonodavstva, upotrebljavanu šemu klasifikacije kriminala treba uskladiti u najvećoj mogućoj meri sa definicijama koje primenjuje Eurostat. Pored toga, na evropskom nivou se izrađuju konkretni indikatori o kriminalu koji obuhvata rasizam i ksenofobiju, pranje novca i trgovinu ljudima. 28

Procena Kao zemlja potencijalni kandidat za članstvo u EU, Srbija je obuhvaćena naporima u prikupljanju statističkih podataka od strane Eurostata u oblasti kriminala i krivičnog pravosuđa koji je objavljen 2009. godine. Eurostatu su dostavljeni podaci policije o ukupnom broju krivičnih dela, ubistava, nasilnog kriminala, pljačke, provale u kuće, krađe motornih vozila, nedozvoljena trgovina drogama. Eurostatu nisu dostavljeni nikakvi podaci o policijskim službenicima. U skladu sa meta-podacima koji se dostavljaju Eurostatu, podaci o homicidu uključuju ubistvo sa predumišljajem, ubistvo iz nehata, eutanaziju i infanticid. Podaci o nasilnim krivičnim delima uključuju običan napad, nanošenje teških telesnih povreda, učešće u teškim svađama, ozbiljne krađe, pljačke, oružane pljačke, i krivična dela protiv seksualne slobode. Podaci o krađama obuhvataju ozbiljnu krađu, pljačku i oružanu pljačku. Podaci o provalama u kuće obuhvataju krađu u prebivalištu i provalu. Podaci o krađi motornih vozila obuhvataju krađu motornih vozila i neovlašćeno korišćenje motornih vozila. Podaci o nedozvoljenog trgovini drogom obuhvataju sva dela vezana za narkotike (kao što su posedovanje i zloupotreba droga). Sa mogućim izuzetkom podataka o nedozvoljenog trgovini drogom, kategorije krivičnih dela o kojima se podnose izveštaji Eurostatu generalno se poklapaju sa sugerisanim kategorijama krivičnih dela. 3.1.1.2. Izveštavanje na nivou UN (CTS) Standard Anketa Ujedinjenih nacija o trendovima kriminala i funkcionisanju sistema krivičnog pravosuđa (UN-CTS) je izdata po dvanaesti put, za 2009. godinu. UN-CTS se sprovodi od strane UNODC-a i zahteva da sve zemlje članice UN-a dostave standardizovane podatke o kriminalu i krivičnom pravosuđu koje su prikupili policija, tužilaštvo, sudovi i kaznene institucije. Potrebno je jasno identifikovati razlike između upotrebljavane šeme klasifikacije kriminala i definicija koje primenjuje UN-CTS.

Procena Srbija je dostavila podatke za deseto izdanje UN-CTS koje se odnosi na period 20052006. Dostavljeni podaci odnose se isključivo na policijske podatke, što i jeste oblast iz koje se najveći deo podataka pribavlja. Nisu dostavljeni podaci koji se odnose na

28

Treba napomenuti da predloženi indikatori za ove tri vrste kriminala nisu obavezujući, ali ipak daju značajne smernice u pogledu prioriteta koji e razvijaju za podatke o kriminalu unutar Evropske unije.

31

31

Srbija

3. Izveštavanje na međunarodnom nivou o kriminalu i krivičnom pravosuđu

krivično gonjenje, sudove i kaznene ustanove. Do aprila 2010. godine, Srbija još nije dostavila odgovore po zahtevu za 11-o izdanje UN-CTS.

3.2.1. Koordinacija 3.2.1.1.

Kontakt tačka za statistiku o kriminalu i krivičnom pravosuđu

Standard Međunarodni standardi za prikupljanje podataka o kriminalu i krivičnom pravosuđu preporučuju imenovanje kancelarije ili organa odgovornih za koordinaciju prikupljanja podataka na nivou zemlje u cilju poboljšanja saradnje sa UN-om. 29 To se može postići putem uspostavljanja mreže nacionalnih kontakt tačaka za statistiku o kriminalu i krivičnom pravosuđu. Mreža treba da sadrži kontakt tačke u nacionalnim zavodima za statistiku, organima za sprovođenje zakona, tužilaštvu, sudovima i nacionalnim upravama za izvršenje kaznenih sankcija. Interna koordinacija prikupljanja podataka na nacionalnom nivou, uključujući i kroz moguću upotrebu jedinstvene kontakt tačke se izričito podstiče. 30

Procena Srbija u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova ima Upravu za analitiku koja je nadležna za prikupljanje i formatiranje policijskih statističkih podataka o kriminalu na nacionalnom nivou. Što se tiče pravosudnih podataka koji se odnose na tužilaštva, Republičko javno tužilaštvo prikuplja podatke od svih tužilaštava u Srbiji i izdaje godišnji izveštaj. Što se tiče podataka o sudovima, Vrhovni kasacioni sud najpre dobija podatke od svih sudova u Srbiji i prosleđuje ih Ministarstvu pravde za svrhu godišnjeg izveštavanja o radu sudova. Što se tiče ličnih podataka iz krivičnog pravosuđa od tužilaštava i sudova, Republički zavod za statistiku je zadužen za prikupljanje i objedinjavanje podataka od tužilaštava i sudova. Obzirom da Republički zavod za statistiku istovremeno predstavlja institucionalnu kontakt tačku za statističke podatke o statistici o kriminalu koju dostavlja policija, Republički zavod za statistiku bi bio logičan izbor kao sveukupna kontakt tačka za svrhu prikupljanja podataka za izveštavanje na nacionalnom i međunarodnom nivou o kriminalu i krivičnom pravosuđu.

29

Rezolucija Ecosoc 27/2007, stav 1 Komisija za sprečavanje kriminala i krivično pravosuđe, XVIII sednica, Beč, 16-24 april 2009, Zaključci i preporuke, stav 9

30

32 32

32

4.1.1.1.

Institucije odgovorne za prikupljanje i upravljanje podacima

Podaci o kretanju / migracijama stranaca i državljana Srbije prikupljaju se u različitim bazama podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Sem toga, Republički zavod za statistiku od Ministarstva unutrašnjih poslova dobija i obrađuje podatke o internim migracijama. 4.1.1.2.

Podaci o broju i tokovima imigranata i emigranata

Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o Statistici Zajednice o migracijama, sve države članice obavezne su da jednom godišnje dostavljaju izveštaj o migracionim brojkama i kretanjima. Prema tome, neophodno je da postoji sistem za evidentiranje i praćenje takvih brojki i kretanja, uključujući i opšte registre stanovništva, kroz uspostavljanje jediničnih evidencija za registraciju imigranata i emigranata ili kroz registre boravišnih dozvola. Posebno, države članice treba da prijavljuju brojke o strancima i strancima rođenim u zemlji, kao i kretanju imigranata i emigranata u i iz zemlje (sa uobičajenim boravkom u zemlji više od 12 meseci) razvrstane po jednom broju karakteristika (pol; uzrast; državljanstvo; država rođenja; i gde je to moguće, država prethodnog prebivališta ili država sledećeg prebivališta).

Procena Uprava za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova zadužena je za administraciju opšteg registra stanovništva. U ovoj bazi podataka se evidentira adresa stalnog prebivališta svih građana Srbije i svih stranaca sa trajnom dozvolom boravka. Lokalne policijske stanice su odgovorne za evidentiranje svih promena stalnog prebivališta (čak i u okviru iste opštine) koje joj se prijave i unos promena u bazu podataka. 31 Ove pojedinačne evidencije o licima obuhvataju informacije o jedinstvenom matičnom broju građana, ime i prezime, pol, mesto rođenja, državljanstvo, zanimanje, mesto i datum ranijih i budućih mesta prijave boravka. Kompletan spisak podataka koji se evidentiraju nalazi se u Aneksu X. U praksi, prijava i promena prebivališta često se ne deklariše, posebno kada građani napuštaju zemlju radi boravka/prebivališta u inostranstvu. Sem toga, mnoge izbeglice i (interno) raseljena lica još uvek nisu adekvatno prijavljeni. Usled toga, ne postoji sveobuhvatna statistika o ukupnom broju i tokovima građana Srbije koji emigriraju u inostranstvo. Pravo stranaca na ulazak i boravak u Srbiji regulisano je Zakonom o strancima iz 2009. godine. Kada stranac uđe u zemlju, Granična policija najpre proverava njegovu/njenu vizu i putnu ispravu. Trenutno se ne vode pojedinačne evidencija za svako lice o ulasku ili izlasku iz zemlje na graničnim prelazima, mada je izrada takvog sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka u pripremi.

31

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe jednom mesečno prosleđuje podatke na pojedinačnim statističkim obrascima Republičkom zavodu za statistiku za dalju obradu.

33

33

Srbija

4

4. Statistika o migracijama

Nakon što stranac uđe u zemlju, i bez obzira na vremenski period koji on namerava da provede u zemlji, potrebno je popuniti obrazac ‘prijava prebivališta (boravka) stranaca’ (obično taj formular popunjava lice kod koga je stranac smešten ili hotel) i popunjeni obrazac se dostavlja lokalnoj policijskoj stanici u roku od 24 sata od ulaska stranca u zemlju. Ovaj formular evidentira lične podatke o strancu, uključujući ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo, broj putne isprave, datum ulaska u Srbiju, datum do kojeg je dato odobrenje boravka, adresa prebivališta u Srbiji, i datum ulaska, kao i očekivani datum odlaska. U Aneksu XI dat je kompletan spisak podataka koji se evidentiraju. Policijski službenik koji primi ovaj obrazac evidentira podatke sa obrasca u poseban deo pod nazivom PBS (prijava boravka stranaca) u okviru Jedinstvenog informacionog sistema (JIS), i to se vrši na dnevnom nivou. Iz ove baze podataka moguće je ekstrahovati statističke podatke o prijavljenim strancima u Srbiji. Međutim, u Srbiji se statistički podaci o strancima ne izrađuju redovno. Sem toga, ukoliko stranac namerava da boravi u Srbiji duže od 90 dan, obavezan je da podnese zahtev za dozvolu boravka (videti dalji tekst). Poslednji popis stanovništva je vršen 2002. godine. On obuhvata sve građane Srbije i strance koji u Srbiji imaju prebivalište. 4.1.1.3.

Podaci o dozvolama boravka

Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o Statistici Zajednice o migracijama, sve države članice treba da dostavljaju izveštaje o broju važećih dozvola boravka na kraju svake godine (po državljanstvu; vrsti i trajanju), broju važećih dugoročnih dozvola boravka na kraju svake godine (po državljanstvu), broju novih boravišnih dozvola izdatih po prvi put (po vrsti; trajanju; i državljanstvu) i broju izmena u boravišnim dozvolama (po vrsti; trajanju i državljanstvu).

Procena Stranci koji žele da borave u Srbiji duže od 90 dana, obavezni su da podnesu zahtev za privremeni boravak za period od najviše godinu dana (uz mogućnost obnavljanja dozvole, i uz mogućnost podnošenja zahteva za dozvolu stalnog boravka). Prilikom podnošenja zahteva, stranac je obavezan da popuni standardni obrazac zahteva (‘zahtev za izdavanje dozvole za privremeni boravak’), koji sadrži sledeće informacije: ime i prezime, pol, datum rođenja, mesto i zemlja rođenja, državljanstvo, zanimanje, mesto prebivališta i adresa u inostranstvu, adresa prebivališta u Srbiji, broj telefona, datum i mesto ulaska u Srbiju, svrha boravka u Srbiji, broj putne isprave, datum izdavanja i rok važnosti putne isprave, podaci o osobi na osnovu čijeg statusa u Srbiji se podnosi zahtev za boravak (osoba koja poziva), univerzitet, škola ili druga ustanova koju podnosilac zahteva pohađa ili druga organizacija u kojoj je stranac angažovan ili zaposlen. 32 Obrazac se podnosi u papirnom formatu upravi za strance u nadležnoj policijskoj regiji. Kada je podnesen zahtev za dozvolu boravka, nadležni policijski okrug, na dnevnoj osnovi, vrši unos podataka iz zahteva u bazu podataka o strancima. Ova baza

32

Za svrhe stalnog boravka u Srbiji postoji drugi, sličan obrazac. Zahtev za stalni boravak moguće je podneti nakon 3 godine braka sa državljaninom Srbije, nakon 5 godina boravka za svrhu spajanja porodice, ili nakon 10 godina rada u Srbiji.

34 34

34

Sektor za analitiku Ministarstva unutrašnjih poslova vrši ekstrakciju statističkih podataka iz baze podataka OKS o dozvolama boravka i dostavlja ih Upravi pogranične policije u mesečnim intervalima. U slučaju privremenog boravka, izvedena statistika uključuje broj lica koja su dostavila zahtev za dozvolu boravka, razvrstano po državljanstvu, polu, obrazovanju, zanimanju, razlogu podnošenja zahteva (student, preduzetnik, član porodice, radnik, privatna poseta, itd.). U slučaju stalnog boravka, izvedena statistika je u većoj meri ograničena i uključuje broj lica koja su dostavila zahtev za dozvolu boravka, razvrstano po polu, državljanstvu, i razlogu podnošenja zahteva. U oba slučaja, vode se odvojene statistike za punoletna i maloletna lica. Ovako primljeni statistički podaci se objedinjuju u mesečne izveštaje Uprave granične policije, Odeljenja za strance, kao i u njihov Godišnji izveštaj, koji obuhvata statističke podatke sa tabelama i grafikonima i određene dodatne napomene. Godišnji izveštaj se distribuiše isključivo unutar Ministarstva unutrašnjih poslova. 4.1.1.4.

Ažuriranje evidencija i registara

Standard Sa ciljem da se omogući proizvodnja ažuriranih i tačnih podataka u skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, neophodno je da se sa lokalnog do centralnog nivoa u redovnim intervalima dostavljaju podaci o promeni prebivališta i drugim važnim statusnim promenama (na primer, produženju ili ukidanju boravišnih dozvola) da se oni koriste za ažuriranje statistike o migracijama koja se dostavlja Eurostatu.

Procena Jedan od problema vezanih za bazu podataka o dozvolama boravka u Srbiji je u tome što se ne vrši redovno ažuriranje evidencija nakon što stranac napusti zemlju. Mada je moguće privremene dozvole boravka za statističke svrhe isključiti iz baza podataka o dozvolama boravka nakon njihovog isteka, takva mogućnost ne postoji za strance koji poseduju stalnu dozvolu boravka. U takvom slučaju, ažuriranje baza podataka se vrši isključivo kada nadležni organi dobiju nove informacije. Isti je slučaj i sa strancima koji poseduju stalnu dozvolu boravka koji su uključeni u centralni registar stanovništva (stranci sa privremenom dozvolom boravka se ne uključuju u centralni registar stanovništva).

4.1.1.5.

Podaci o sprečavanju ilegalnih migracija

Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, sve države članice treba da dostavljaju statističke podatke o sprečavanju nelegalnog ulaska i boravka. Ta statistika treba da sadrži broj lica kojima je odbijen ulazak na granici (po uzrastu; polu; osnovu za odbijanje; državljanstvu odbijenih lica; i vrsti granice: na kopnu, moru ili vazduhu), broju lica za koja se utvrdi da nelegalno borave na teritoriji prema domaćem zakonodavstvu (po uzrastu; polu; državljanstvu; osnovama za privođenje; i mestu hapšenja), broju lica kojima je izdat nalog da napuste teritoriju (po uzrastu; polu; državljanstvu; i razlogu za izdavanje naloga), i broju lica koja su u stvari napustila teritoriju nakon naloga za napuštanje (po uzrastu; polu; državljanstvu; i razlogu za izdavanje naloga).

Procena 33

Sem toga, stranci koji poseduju privremenu dozvolu boravka istovremeno se registruju u lokalnom registru stanovništva u svom novom mestu prebivališta (ali ne i u centralnom registru stanovništva za Srbiji).

35

35

Srbija

podataka sačinjava poseban deo jedinstvenoj informacionog sistema, pod nazivom OKS (određene kategorije stranaca). 33

Nezakonit prelazak granice i nezakonit boravak u zemlji u Srbiji generalno ne predstavlja krivično delo već prekršaj (u skladu sa Članom 65 i 66 Zakona o zaštiti državne granice). Međutim, nezakonit prelazak granice može da predstavlja i krivično delo ukoliko ga počini naoružano lice ili ukoliko se ostvari upotrebnom sile ili nezakonitim prevođenjem drugih lica preko državne granice, a smatra se težim krivičnim delom ukoliko se počini u okviru organizovane kriminalne grupe (Član 350, stavke a do d Krivičnog zakonika). Nezakonit ulazak se dalje definiše Članom 10 Zakona o strancima, koji propisuje kako sledi “Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak: 1) van mesta ili vremena određenog za prelazak državne granice; 2) izbegavanjem granične kontrole; 3) upotrebom tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne ili druge isprave; 4) davanjem neistinitih podataka graničnoj policiji; 5) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja stranaca sa teritorije Republike Srbije, mere bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje ili mere otkaza boravka”. Na osnovu ove definicije, podaci o sprečavanju nezakonite migracije evidentiraju se od strane Granične policije. Evidentiranje i objedinjavanje statističkih podataka o nezakonitim migracijama vrši Granična policija Ministarstva unutrašnjih poslova. Na lokalnom nivou postoji 40 stanica granične policije na mestima prelaska granice i 47 policijskih stanica za osiguranje državne granice. U svih sedam 34 potpuno funkcionalnih regionalnih centara za granične poslove Ministarstva unutrašnjih poslova postoje organizacione jedinice za suzbijanje prekograničnog kriminala, nezakonitih migracija i trgovine ljudima. Kada lokalna granična policija detektuje slučaj nezakonitog prelaska granice, ona dostavlja službenu belešku regionalnom i centralnom nivou, sa detaljnim opisom dotičnog događaja. Podaci o nezakonitim migracijama evidentiraju se na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou u obliku Excel tabela koje su usklađene sa standardima Frontex (FRAN). Svakog meseca sa lokalnog nivoa (stanice granične policije) dostavljaju se objedinjeni statistički podaci regionalnim centrima. Regionalni centri vrše konsolidaciju podataka i dostavljaju ih na centralni nivo gde se vrši objedinjavanje podataka za celu teritoriju Srbije. Statistički podaci o nezakonitim migracijama se, kao prvo, koriste za interne svrhe planiranja i prosleđuju se na regionalni i lokalne nivoe za svrhu operativnog rada i izradu redovnih izveštaja o analizi rizika i ranom upozoravanju. Interni izveštaji o statističkoj analizi izrađuju se tromesečno i godišnje. Sem toga, vrši se i razmena informacija na regionalnom nivou (zemlje zapadnog Balkana i Frontex). Statističke tabele se u mesečnim intervalima preuzimaju na bezbednoj CIRCA internet platformi Evropske komisije kao deo WBRAN-a (Mreža za analizu rizika zemalja zapadnog Balkana - Western Balkan Risk Analysis Network). Postoji razmena podataka o sprečavanju nezakonitih migracija između relevantnih ministarstava unutrašnjih poslova Albanije, BiH (Ministarstvo bezbednosti), Hrvatske, Crne Gore, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, i Srbije. Putem Memoranduma o razumevanju koji je potpisan 20. novembra 2008. godine, ministarstva unutrašnjih poslova (odnosno Ministarstvo bezbednosti u slučaju BiH)

34

U stvari, zvanično je planirano osnivanje 9 regionalnih centara, od kojih je 7 trenutno potpuno operativno –regionalni centri za Rumuniju i Albaniju za sada još niu osnovani.

36 36

36

postigla su sporazum o razmeni statističkih podataka počev od 1. januara 2009. godine, na mesečnoj osnovi, preko imenovanih nacionalnih kontakt tačaka, o broju lica • Detektovanih pri nezakonitom prelasku granice van graničnog prelaza; • Detektovanih pri nezakonitom prelasku granice na graničnom prelazu; • Detektovanih u svojstvu pomagača; • Detektovanih kao lica koja nezakonito borave u zemlji; • Kojima je uskraćen ulazak u zemlju; • Kao i broja podnetih zahteva za azil (u zemlji i na granici) i broju detektovanih lažnih ili falsifikovanih putnih isprava po vrsti, zemlji izdavanja, na graničnim prelazima. Svi ovi statistički podaci se razvrstavaju po državljanstvu. Razmena podataka vrši se elektronski, u obliku dogovorenih templata, na engleskom jeziku. Više detalja o ovom mehanizmu izveštavanja dato je u Aneksu XII. Što se tiče prosleđivanja, podaci o nezakonitim migracijama se navode u godišnjem izveštaju “Profil migracija za Srbiju”, a jedan kraći paragraf o nezakonitoj migraciji nalazi se i u godišnjem izveštaju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova. 4.1.1.6.

Podaci o nezakonitoj migraciju uz pomoć pomagača

Standard Prikupljanje podataka od strane Eurostata o sprečavanju nelegalnih migracija (CIREFI baza podataka) dodatno prikuplja podatke o broju uhapšenih pomagača po državljanstvu i broju uhapšenih stranaca koji su imali pomagače (po državljanstvu; i vrsta granice preko koje su ušli: kopno, more ili vazduh). Granične službe ili odgovorna ministarstva unutrašnjih poslova treba ovakve podatke da dostavljaju CIREFI-ju u mesečnim intervalima.

Procena Krijumčarenje migranata u Srbiju predstavlja krivično delo po Članu 350 Krivičnog zakonika. 35 U tom smislu, a na osnovu raspoloživih evidencija, nadležna tela policije vrše unos svih podataka o krijumčarima migranata (pomagačima) u Jedinstveni informacioni sistem (nadležna policijska tela mogu da budu sve nadležne organizacione jedinice MUP-a) (Kriminalistička policija, Granična policija, itd., ali u praksi, slučajeve krijumčarenja migranata uglavnom evidentira Granična policija i Sektor za borbu protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima (organizaciona jedinica Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u okviru Kriminalističke policije). Prilikom izveštavanja o slučajevima nezakonite migracije i krijumčarenja migranata, uprave područne policije ili regionalni centri obaveštavaju i Upravu granične policije o operativnim merama i obaveštajnim podacima, kao što su lični podaci o detektovanim neovlašćenim migrantima i krijumčara migranata, podaci o poziciji mobilnih telefona i brojeva, o vozilima, i sa opisom poznatih lica. Osim podataka o krijumčarima migranata, postoje i podaci o broju i državljanstvu krijumčarenih migranata koji se dostavljaju sa lokalnog na regionalni nivo. Ti statistički podaci se zatim prosleđuju i objedinjuju na centralnom nivou, gde Ministarstvo 35

Član 350 (Nezakonit prelazak državne granice i trgovina ljudima): (1) Ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu SCG, naoružan ili upotrebom nasilja, kazniće se zatvorom do jedne godine. (2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice SCG ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz SCG, licu koje nije državljanin SCG, kazniće se zatvorom od tri meseca do šest godina. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice SCG, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

37

37

Srbija

unutrašnjih poslova izrađuje mesečne, kvartalne i godišnje izveštaje. Svi ovi izveštaji su interne prirode, i mogu se razmenjivati sa drugim telima isključivo uz odobrenje Ministra. Osim internog izveštavanja od strane Granične policije, Uprava za strance u okviru MUP-a od Uprave za analitiku dobija i sledeće statističke podatke koji se ekstrahuju iz Jedinstvenog informacionog sistema: - Broj krivičnih prijava za krivična dela nezakonitog prelaska državne granice i krijumčarenje lica (Član 350 Krivičnog zakonika), po organizacionim jedinicama koje podnose krivičnu prijavu; - Broj učinilaca krivičnog dela nezakonitog prelaska državne granice i krijumčarenja lica, po polu; - Krijumčarena lica u krivičnim prijavama za krivično delo nezakonitog prelaska državne granice i krijumčarenje lica, po starosti (maloletna/punoletna lica) i po polu; - Broj deportovanih lica, po starosti (maloletna/punoletna lica), po polu, i po državi u koju su lica deportovana.

38 38

38

5. Statistika o pitanjima azila 5.1.1.1.

Institucije nadležne za prikupljanje i upravljanje podacima

Počev od 1. aprila 2008. godine, Kancelarija za azil u okviru Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije je nadležna za pitanja azila i ona prikuplja podatke o zahtevima za azil i odlukama po zahtevima. 5.1.1.2.

Unos podataka

Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, sve države članice su obavezne da jednom godišnje dostavljaju izveštaj o brojevima i kretanjima tražilaca azila u svojim zemljama. Dakle, treba uspostaviti sistem za evidentiranje i praćenje takvih brojeva i kretanja. Kao dobra praksa, prednost se daje evidentiranju pojedinačnih zahtjeva za azil u evidenciji jedinice (evidencija o licima), sa jasnim detaljima o odluci donesenoj o predmetu i vrsti konačne odluke o zahtevu. Takve prakse evidentiranja omogućavaju povezivanje odluka u prvim i kasnijim instancama i obračun prosečnog vremena obrade i druge indikatore učinka.

Procena U većini slučajeva, stranci traže azil u skloništima ili centrima za smeštaj stranaca, gde bivaju sprovedeni i smešteni nakon zakonitog prelaska državne granice. Namera traženja azila može najpre da se izrazi na više načina: elektronskom poštom (npr. Uzvan Srbije), na graničnom prelazu, u policijskoj stanici, u centru za azil, u skloništima za strance ili u zatvoru. Sve ove ustanove obavezne su da na neki način evidentiraju nameru podnošenja zahteva za azil. Nakon što je popunjen ovaj obrazac, podnosilac se sprovodi do nekog centra za azil ili do Kancelarije za azil u okviru MUPa, gde se od dotičnog lica uzimaju otisci prstiju i evidentiraju lični podaci. To lice se zatim smešta u neki centar za azil. U roku od 15 dana od prvog izražavanja namere da se podnese zahtev za azil, podnosilac je obavezan da popuni i preda kompletan zahtev za azil. Standardni obrazac se popunjava u centru za azil, po potrebi uz pomoć neke NVO koja pruža pomoć licima koja traže azil. Formular sadrži sledeće informacije: ime i prezime; očevo ime; ime majke; datum i mesto rođenja; pol; bračni status; mesto prebivališta; državljanstvo; religija; obrazovanje; zanimanje; ostali relevantni podaci (npr. lični podaci o članovima porodice, razlozi za napuštanje zemlje porekla); i fotografija. Službena lica Kancelarije za azil su prisutna prilikom popunjavanja formulara zahteva i od podnosioca primaju formular. Službena lica ručno vrše unos svih podataka u jednostavne Excel tabele kao pojedinačni spis (jedno lice po liniji). Ovaj pojedinačni spis se kontinuirano ažurira novim podacima o odlukama o zahtevu za azil kao i odlukama po žalbi. Za sada još uvek ne postoje pravila u pisanom obliku koja se odnose na evidentiranje i brojanje podataka o azilu.

39

39

Srbija

5

5.1.1.3.

Podaci o ukupnom broju i kretanju

Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, sve države članice treba jednom godišnje da dostavljaju podatke o broju lica sa otvorenim zahtevima za azil na kraju godine (po polu; starosti i državljanstvu), broju lica koja podnose zahteve po prvi put (po polu; starosti i državljanstvu) i broju odluka po zahtevima za azil (po polu; starosti; državljanstvu i vrsti odluke). Pored toga, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice prikuplja podatke o broju priznatih izbeglica sa pozitivnim odlukama o zahtevima za azil koji žive u zemlji (po vrsti i godini odluke).

Procena Na osnovu podataka unetih u Excel tabele, zaposleni u Kancelariji za azil je u mogućnosti da ručno produkuje statistiku o licima koja su podnela zahtev za azil i odlukama po takvim zahtevima, u nedeljnim, mesečnim i tromesečnim intervalima. Ekstrahovani statistički podaci uključuju celokupan postupak azila, od podnošenja zahteva do konačne odluke po zahtevu (uključujući podatke o žalbama protiv prvostepene odluke kancelarije za azil). Statistički izveštaji Kancelarije za azil uključuju sledeće statističke podatke: − − − − − − − −

Broj lica koja su izrazila nameru da traže azil u Srbiji, po zemlji porekla, polu, i starosti Broj lica po mestu gde je izražena namera da se traži azil (na graničnom prelazu, u policijskoj stanici, u skloništu za strance ili centru za azil, u zatvoru) Broj podnetih zahteva za azil po zemlji porekla, polu, i starosti (punoletna ili maloletna lica) Broj ličnih karata izdatih tražiocima azila Broj obavljenih saslušanja / razgovora Broj lica smeštenih u centar za azil Broj prvostepenih odluka, po tipu odluke (zahtev odbijen, zahtev odbačen, zahtev odobren, itd.) Broj drugostepenih odluka, po vrsti odluke (potvrđena prvostepena odluka, poništena prvostepena odluka, itd.)

O zahtevima za azil i odlukama po zahtevima za azil redovno se rade interni izveštaji koji se takođe dostavljaju lokalnoj kancelariji ili UNHCR-u. Na zahtev, podaci se dostavljaju i medijima i drugim zainteresovanim stranama. Javnosti se podnose samo veoma sumarni podaci. Nije jasno da li se kod sumarnih izveštaja pravi razlika između lica koja po prvi put podnose zahtev za azil, i ponovljenih zahteva.

40 40

40

6.1.1.1.

Institucija nadležne za prikupljanje i upravljanje podacima

Uprava za konzularna pitanja Ministarstva spoljnih poslova (MSP) prikuplja podatke o vizama u Srbiji. 6.1.1.2.

Pokazatelji u oblasti viza

Standard Član 17 Regulative (EZ) br. 767/2008 o informacionom sistemu za vize (VIS - Visa Information System) ima naslov ‚Upotreba podataka za prijavljivanje i statistiku’ i navodi spisak podataka kojima nadležni organi za pitanja viza imaju pristup za potrebe izveštavanja i statistike. Iako još uvek ne predstavlja striktno obavezujući deo pravnih tekovina EU, mogući spisak indikatora u vezi sa vizama o kojima zemlje moraju redovno dostavljati podatke, sadrži sledeće podatke: broj osoba sa važećom vizom (po državljanstvu i vrsti i trajanju vize), broju zahteva za vize (po državljanstvu i zemlji podnošenja zahteva) godišnje, broj odobrenih viza (po državljanstvu, zemlji podnošenja zahteva, vrsti i trajanju vize) godišnje, i broj odbijenih viza (po državljanstvu, zemlji podnošenja zahteva, vrsti i trajanju vize i razlozima za odbijanje). Evidentiranje pojedinačnih zahteva za vize u evidenciji jedinice (evidencija o vizama na osnovu lica) je poželjno, jer to omogućava povezivanje odluke o zahtevima za vize koje podnese isto lice.

Procena Podaci o zahtevima za izdavanje vize se najpre prikupljaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu (DPK). Kada se u DKP podnese novi zahtev za vizu, podnosilac zahteva je obavezan da popuni standardni obrazac zahteva za vizu koji se predaje skupa sa pratećom dokumentacijom, kao što su garantna ili pozivna pisma. Obrazac zahteva je u papirnom obliku i sadrži veliki broj ličnih podataka, uključujući: ime, prezime, devojačko prezime, datum i mesto rođenja, JMBG, trenutno državljanstvo, državljanstvo na rođenju, pol, bračno stanje, vrsta i broj putne isprave, zanimanje, naziv i adresa poslodavca, zemlja odredišta, vrsta vize za koju se podnosi zahtev (A= aerodromski tranzit; B= tranzitna viza; C= putna viza), broj traženih ulazaka u zemlju, dužina boravka u zemlji, ranija putovanja u Republiku Srbiju,svrha putovanja (službena, kulturna, porodična poseta, medicinski razlozi, turistička poseta, poslovno, i ostalo), ime bračnog druga, imena dece. Kompletan obrazac zahteva se faksom prosleđuje iz DKP Odeljenju za strance MUP-a da se obave osnovne provere. 36 Nakon obavljene provere, DKP dobija obaveštenje o rezultatu provere. Na osnovu podataka prikupljenih putem pojedinačnih zahteva za izdavanje vize, DKP može da izda vizu. Što se tiče evidencija, svako DKP je obavezno da unosi podatke u standardne statističke tabele u Excel formatu i na papiru, na mesečnoj osnovi. Tabele uključuju informacije o broju osoba koje su podnele zahtev za izdavanje vize, po polu i državljanstvu; vrsti vize, dužini boravka, i procentu odbijenih zahteva za izdavanje vize (po polu i državljanstvu). Objedinjene tabele koje su primljene od svih DKP se dalje objedinjuju od strane MSP u Godišnjem izveštaju, koji uglavnom služi za interne i operativne svrhe (kao na primer broj odbijenih zahteva po državljanstvu). Analiza podataka u ovom izveštaju je veoma 36

Trenutno se radi na baz razvoju baze podataka koja vrši integraciju informacija iz MSP i MUP, i ona će omogućiti MSP da direktno obavlja elektronske provere u okviru baze podataka MUP.

41

41

Srbija

6

6. Statistika o pitanju viza

bazična, sa apsolutnim ciframa i nekim poređenjima sa prethodnom godinom. Podaci se takođe u polugodišnjim intervalima dostavljaju Centru regionalne inicijative za migracije, azil, i izbeglice (MARRI) u Skoplju.

7

Uvođenje elektronskog sistema za obradu zahteva i izdavanje viza (takozvani sistem “e-viza”) je trenutno u fazi razvoja. Trebalo bi da taj sistem obezbedi automatsku ekstrakciju podataka za statistiku o vizama. Ovakva promena će takođe značiti i osnivanje specijalne jedinice koja će se baviti poslovima vezanim za vize u okviru Uprave za konzularne poslove u okviru MSP.

7. Ankete o viktimizaciji 7.1.

Svrha ankete o viktimizaciji

Standard I međunarodni i standardi EU snažno preporučuju redovno ili periodično vršenje standardizovanih i uporedivih anketa o viktimizaciji, kao dopunu policijskoj statistici. Ove ankete treba da vodi vlada i idealno treba da ih sprovodi nezavisna nacionalna agencija za statistiku. Međunarodni standardi pokazuju da ankete o viktimizaciji treba da imaju za cilj da proizvode i procene o prevalenciji i incidenciji jednog broja ključnih indikatora zasnovanih na anketi. To uključuje 12-mesečne viktimizacije po vrsti kriminala za: provale u kuće; krađu vozila; ostale krađe; pljačku; fizički napad; i seksualna dela.

Procena Institut za kriminološka i sociološka istraživanja (IKSI) sproveo je 1996. godine međunarodnu anketu o viktimizaciji kriminala (ICVS) u glavnom gradu Srbije, Beogradu, koja je obuhvatala 1.094 direktna intervjua. Institut IKSI je osnovan 1971. godine kao rezultat spajanja Instituta za kriminološka i krivična istraživanja (osnovan 1960. godine) i Instituta za sociološka istraživanja (1961). Institut ima 39 zaposlenih sa punim radnim vremenom i u državnom je vlasništvu. 37 Studija koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u više zemalja pod nazivom Studija o zdravlju žena i nasilju u porodici protiv žena obavljena je 2003. godine u Beogradu. Studija je obuhvatila razgovore sa 1.456 žena starosti između 15 i 49 godina a sproveo ju je Autonomni ženski centar u Beogradu. 38 Republički statistički zavod do sada nije obavljao ni jednu anketu kriminološke viktimizacije u Srbiji, iako postoje planovi u zemlji da Republički zavod za statistiku sprovede pilot anketu o viktimizaciji zajedno sa Eurostat-om.

37 38

http://www.cee-socialscience.net/archive/serbia-montenegro/index.html http://www.who.int/gender/violence/who_multicountry_study/fact_sheets/SerbiaandMontenegro.pdf

42 42

42